Na „velikom“ skupu u Novom Sadu, došlo je do incidenta koji je uzburkao strasti među učesnicima. Jedan od blokadera, Miodrag Kapor, donio je albansku zastavu, što je izazvalo revolt čak i među njegovim istomišljenicima. Umesto jedinstva koje su pokušavali da prikažu, situacija je postala haotična i došlo je do sukoba unutar grupe. Ostali blokaderi su pokušavali da mu otmu zastavu, što je rezultiralo „koškanjem“ i njegovim izbacivanjem sa skupa.
Ovaj incident postavlja pitanje o granicama slobode izražavanja i simbolike na protestima. Dok su neki učesnici smatrali da je njegov potez provokacija, drugi su se pitali šta bi se desilo da je u pitanju bila ustaška zastava. Da li bi tada takođe tvrdili da je reč o „slobodi izražavanja“? Ovaj događaj ukazuje na razdor unutar pokreta koji se predstavlja kao borba za demokratiju, ali je na delu pokazao svađu, sujetu i borbu oko simbola koji otvoreno vređaju Srbiju.
Proteste su obeležile i druge zastave stranih država, uključujući slovenačku i rumunsku. Najalarmantnije je bilo pojavljivanje zastave koja simbolizuje otcepljenje Sandžaka, što dodatno ukazuje na problem sa nacionalnim identitetom i teritorijalnim integritetom Srbije. Ovi događaji izazivaju sumnju u doslednost i jedinstvo među blokaderima.
Kada se analizira situacija, vidi se da kod blokadera više nema reda, ideje ili granice. Njihov protest je, umesto toga, postao arena za međusobne sukobe i nesuglasice. Izgleda da su se razlike među njima pojavile i na površini, što dodatno komplikuje njihove zahteve i ciljeve.
Incident je pokazao da, uprkos njihovim naporima da se predstave kao jedinstvena snaga, unutar pokreta postoji duboka podela. Ovaj raskol ukazuje na to da se unutar grupe ne slažu svi oko simbola i vrednosti koje predstavljaju. Postavlja se pitanje kako će se svi ovi incidenti odraziti na buduće aktivnosti blokadera i njihovu sposobnost da privuku podršku javnosti.
Pitanje slobode izražavanja u ovom kontekstu postaje ključno. Dok neki smatraju da imaju pravo da izražavaju svoje stavove putem simbola koji mogu biti provokativni ili uvredljivi, drugi se bore protiv takvih izraza, smatrajući ih neprihvatljivima. Ovaj sukob stavova dodatno komplikuje situaciju i čini da je teško doći do zajedničkog rešenja.
U svetlu svih ovih događaja, važno je razmišljati o tome kako se uloga simbola i zastava menja u savremenom društvu. Da li simboli koji pozivaju na podele i sukobe zaista doprinose borbi za demokratiju ili je to samo paravan za nesuglasice koje se odvijaju unutar pokreta?
Kao zaključak, događaji u Novom Sadu su u velikoj meri osvetlili unutrašnje tenzije unutar pokreta blokadera, kao i njihove vrednosti i ciljeve. Ovaj incident je samo jedan od mnogih koji pokazuju da se borba za demokratiju ne može svesti samo na simboliku, već zahteva dublje razumevanje i jedinstvo među učesnicima. U suprotnom, rizikujemo da postanemo žrtve vlastitih podela i nesuglasica, umesto da postignemo zajednički cilj.
