Američki Boing će ostvariti svoju prvu veliku prodaju Kini, sa narudžbinom od 200 aviona, izjavio je američki predsednik Donald Tramp prilikom povratka sa samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu. Tramp je naglasio da je Kina izrazila spremnost da kupi čak do 750 Boingovih aviona, što ukazuje na značajan trgovinski dogovor postignut na ovom sastanku, prenose mediji.
Iako je najava o prodaji izazvala veliko interesovanje, Bela kuća nije pružila detalje o konkretnim tipovima aviona koji bi bili deo ovog ugovora. Takođe, ni kineska vlada ni kompanija Boing nisu potvrdili informacije o ovom sporazumu, što ostavlja otvorenim pitanje stvarne prirode dogovora.
Izvršni direktor Boinga, Keli Ortberg, bio je jedan od mnogih američkih poslovnih lidera koji su pratili Trampa tokom posete Kini, s ciljem promocije američkih proizvoda i usluga na kineskom tržištu. Tramp je rekao da bi mogući ugovor o avionima imao koristi i za kompaniju General Electric, koja bi, prema njegovim rečima, mogla da isporuči 400 do 450 avionskih motora Kini. Predsednik i direktor GE Aerospace, H. Lorens Kalp, takođe je bio deo delegacije, ali kompanija nije odmah dala komentar na ovu situaciju.
Iako su očekivanja bila visoka da će samit rezultirati konkretnim dogovorima, poseta je završena bez jasnih potvrda o postignutim trgovinskim sporazumima. Boni Glaser iz Maršalovog fonda je izjavila da je potrebno sačekati zvanične informacije od Boinga ili kineskih vlasti, naglašavajući da trenutno ima vrlo malo konkretnih informacija o trgovinskim sporazumima, uključujući i kineske kupovine američkih proizvoda kao što su soja, tečni prirodni gas i govedina.
Od kada se Tramp vratio na svoj drugi predsednički mandat, njegova administracija je postavila Boing u centar svojih planova za obnovu američke proizvodnje. Ranije posete Bliskom istoku dovodile su do velikih ugovora, na primer, narudžbina Katar ervejsa za 210 Boingovih aviona. Slični poslovi su se dogodili i nakon sastanaka Trampa sa drugim svetskim liderima, uključujući Južnu Koreju i Tursku.
Tokom trodnevne posete Kini, koja je bila prva poseta američkog predsednika toj zemlji od 2017. godine, Tramp je istakao nekoliko ključnih tema koje su se razmatrale tokom razgovora sa kineskim rukovodstvom. Jedna od tih tema bio je i sukob u Iranu, pri čemu je Tramp sugerisao da Kina deli stav Vašingtona o potrebi za okončanjem sukoba i otvaranjem Ormuskog moreuza.
Osim toga, Tramp je izjavio da su on i Si Đinping postigli „fantastične trgovinske sporazume“, dodajući da još nije doneta odluka o velikoj prodaji američkog naoružanja Tajvanu. Ova izjava ukazuje na kompleksnost i višeslojan karakter američko-kineskih odnosa, koji obuhvataju ne samo trgovinske aspekte već i politička i vojna pitanja.
Ova najnovija dešavanja su deo šireg konteksta trgovinskih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koje su se tokom godina kretale kroz različite faze napetosti i saradnje. U svetlu ovih događaja, analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije i eventualne posledice koje bi ovakvi sporazumi mogli imati na globalnu ekonomiju i trgovinske tokove.
U zaključku, Trampov susret sa Si Đinpingom i najava o mogućoj velikoj prodaji Boingovih aviona Kini predstavljaju značajan trenutak u američko-kineskim odnosima. Očekivanja su visoka, ali ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će se dogovori zaista realizovati u praksi. Ova poseta će nesumnjivo imati uticaj na buduće trgovinske sporazume i odnose između dve velike svetske ekonomije.
