Bojan Savić Ostojić, pisac iz Beograda, dobitnik je prestižne Nagrade „Zlatni suncokret“ za 2025. godinu za svoj roman „Lusi“, koji je objavljen u izdanju Izdavačke kuće „Laguna“. Ova nagrada se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u različitim žanrovima, uključujući romane, pripovetke, poeziju, književnu kritiku, eseje i književnu publicistiku. Nagrada će mu biti uručena 27. marta 2025. godine.
Žiri koji je dodelio nagradu čine Milica Vučković, Zoran Paunović i Dragan Babić, koji je ujedno i predsednik žirija. Njihova odluka o dodeli nagrade bila je jednoglasna. U obrazloženju nagrade navedeno je da roman „Lusi“ istražuje složenu vezu između pripovedača Zorana i misteriozne devojke, čiji nadimak se krije u naslovu romana. Priča se bavi temama prijateljstva, simpatije i ljubavi, kao i potragom za boljom i spokojnijom prošlošću.
Roman takođe oslikava rekonstrukciju odnosa koja se proteže unazad kroz sećanja na prethodne faze života pojedinca, generacije i društva. Narator, kroz svoju priču, definiše identitet i pojedinca i kolektiva. Motiv zaljubljenosti, bilo konkretan ili simboličan, dominira romanom i naglašava duhovnu opsesiju protagonista, koja oblikuje njegov fizički svet, uključujući ulice, prostore i elemente popularne kulture.
U saopštenju se navodi da veza između glavnih junaka romana „Lusi“ predstavlja kompleksan odnos koji je istovremeno ostvaran i neostvaren, konkretan i ezoteričan. Ova višeslojnost pruža čitaocima različite perspektive za razumevanje dela. Autor, Bojan Savić Ostojić, ranije je izjavio da je pisao roman ne znajući kuda će ga tekst odvesti, ali je bilo važno da zadrži ton koji se nametnuo u prvim rečenicama.
Savić Ostojić ističe da je želeo da kroz roman portretira čulne detalje više nego psihološke karakteristike likova. Kroz proces pisanja, on je shvatio da želi da istraži muško-ženski odnos koji se ne može svrstati u prijateljstvo ili ljubav, ali je autentičan i neosporan. Tako su nastali likovi Lusi i Zoran, čiji odnos obuhvata i odanost i neposesivnost, a najveća vrednost leži u njihovom sagovorništvu.
Beograd, kakav ga Savić Ostojić pamti iz svojih tinejdžerskih godina, služi kao dekor priče. Autor opisuje grad koji je gotovo potpuno nestao, što mu omogućava da priziva sve rituale i uspomene iz tog perioda, koji danas deluju kao artefakti. O nagradi koju je dobio, Savić Ostojić je izjavio da mu je izuzetno drago što je njegova knjiga dobila priznanje žirija Vitalove nagrade.
U svom obraćanju, on je naglasio da mu je čast biti među laureatima kao što su David Albahari i Tanja Stupar Trifunović. Savić Ostojić se nada da će nagrada „Lusi“ podstaći autore da se oslobode ustaljenih književnih konvencija i ohrabriti izdavače da smelije pristupaju domaćoj prozi.
Bojan Savić Ostojić rođen je 1983. godine i pored romana „Lusi“, autor je i nekoliko knjiga pesama, novelu „Punkt“ (2017), putopisne fragmente „Varvarin u Evropi“ (2022) i romane „Nema oaze“ (2019), „Ništa nije ničije“ (2020) i „Vreme vode“ (2023). Takođe, Savić Ostojić prevodi sa francuskog jezika, a njegova dela su prevedena na nemački jezik.
Nagrada „Zlatni suncokret“, poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljuje se od 1996. godine, a među dosadašnjim dobitnicima su i renomirani autori kao što su Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić i Goran Petrović. Ova nagrada predstavlja značajno priznanje u svetu srpske književnosti i doprinosi promociji kvalitetne književnosti na domaćem terenu.
