Njegov sin Dražen Milovanović i gardista Dragan Jakovljević ubijeni su 5. oktobra 2004. godine tokom redovne vojne službe u kasarni Karaš u Topčideru. Ove tragične okolnosti nisu do danas rasvetljene, i to ostavlja mnoge porodice, prijatelje i javnost u potpunoj sumnji. Sahrana Petra Milovanovića biće obavljena sutra u njegovom rodnom selu Tekija kod Paraćina, a ovaj događaj simbolizuje više od gubitka jednog oca – predstavlja borbu za pravdu koja traje skoro dve decenije.
Petar Milovanović ostao je upamćen kao tih, ali nepokolebljiv roditelj koji nikada nije prihvatio zvaničnu verziju prema kojoj su gardisti stradali u međusobnom obračunu. Njegova upornost da otkrije istinu o smrti svog sina i saborca je inspirisala mnoge ljude u Srbiji. Često je isticao da „ne traži osvetu, već istinu“, naglašavajući duboku bol i patnju koju proživljava kao roditelj. Petar je smatrao da je „nemoguće da dva obučena gardista, na službi, sami sebi oduzmu život“, što je ukazivalo na sumnju u zvanične izveštaje i istražne procese.
U razgovorima sa medijima, često je delio svoje osećaje, ističući da je „najveća kazna za roditelja saznanje da mu je dete ubijeno“. Njegova rečenica odražava duboku emotivnu bol i tragediju koju su on i njegova porodica proživeli. Iako je bilo mnogo spekulacija o uzrocima smrti njegovog sina, Petar nikada nije odustao od borbe da otkrije istinu.
Njegova dugogodišnja borba dobila je delimičnu satisfakciju pred međunarodnim institucijama kada je Srbija pred Evropskim sudom priznala da je vodila fingiranu, nedelotvornu istragu. Advokat i punomoćnik porodice Milovanović, Predrag Savić, izjavio je da je „pokojni Petar dočekao da država Srbija prizna da Dražen i Dragan nisu ni ubice niti samoubice“. Nažalost, Petar nije dočekao da budu pronađene i kažnjene stvarne ubice gardista u Topčideru.
Ova situacija dodatno osvetljava izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem u Srbiji. Mnogi građani osećaju frustraciju zbog neadekvatnih istraga i nedostatka transparentnosti u slučajevima koji se tiču gubitka života. Petar Milovanović, kao roditelj koji nije odustao, postao je simbol borbe običnog čoveka protiv institucionalnog ćutanja, zataškavanja i nepravde.
Njegova borba nije bila samo za pravdu za njegovog sina, već i za sve one koji su se suočili sa sličnim tragedijama. Petar je kroz svoju borbu ukazao na potrebu za reformom pravosudnog sistema i za jačanjem ljudskih prava u Srbiji. Njegov život i rad ostaviće dubok trag u svesti ljudi koji veruju u pravdu i istinu.
Sahrana Petra Milovanovića, zakazana za sutra u Tekiji, biće prilika da se oda poštovanje čoveku koji je svoj život posvetio potrazi za pravdom. Njegova porodica, prijatelji i zajednica će se okupiti kako bi obeležili njegovu borbu i sećanje na njegovu hrabrost. Ovaj događaj će, nadamo se, privući pažnju javnosti i ponovo pokrenuti diskusiju o neophodnosti reformi u pravosudnom sistemu Srbije.
Kroz svoju borbu, Petar Milovanović je pokazao da istina i pravda nisu samo reči, već vrednosti koje treba čuvati i za koje treba boriti se bez obzira na prepreke. Njegova priča podseća sve nas na to da ne smemo zaboraviti one koji su izgubili svoje živote u borbi za istinu i pravdu, i da svako od nas može biti glas onih koji su ućutkani. Petar Milovanović je otišao, ali njegova borba će se nastaviti kroz sve one koji se zalažu za pravdu i istinu.
