U Bosni i Hercegovini, prema podacima zavoda i službi za zapošljavanje, krajem jula 2023. godine, zabeleženo je ukupno 320.940 nezaposlenih osoba. Ovi podaci ukazuju na značajne izazove na tržištu rada, posebno u kontekstu kvalifikacija radne snage. Najveći deo nezaposlenih čine kvalifikovani radnici, koji predstavljaju 31,6 odsto ukupnog broja nezaposlenih.
Pozitivna strana ove statistike je da pokazuje da i pored visokog broja nezaposlenih, postoji značajan broj ljudi sa kvalifikacijama koji su spremni da rade. U ovom kontekstu, nekvalifikovanih radnika je 92.051, što čini 28,68 odsto, dok lica sa srednjom stručnom spremom čine 28,56 odsto, odnosno 91.668 osoba. Ovi podaci sugerišu da tržište rada u Bosni i Hercegovini ima potencijala, ali se suočava i sa problemima u vezi sa zapošljavanjem.
U julu ove godine, 15.776 osoba je prvi put prijavljeno kao nezaposleni, što ukazuje na to da se situacija na tržištu rada može dodatno pogoršati ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. Ovi novi podaci dodatno osvetljavaju potrebu za stvaranjem politika koje će podsticati zapošljavanje, obuku i obrazovanje radne snage.
Zavodi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini suočavaju se sa mnogim izazovima, uključujući i nedostatak adekvatnih programa za obuku i prekvalifikaciju radnika. U vreme kada se tehnologija brzo menja, a tržište rada postaje sve konkurentnije, važno je da se radnici osposobe za nove veštine kako bi mogli da odgovore na zahteve poslodavaca.
Jedan od ključnih problema koji je identifikovan je i visok procenat nezaposlenih mladih ljudi. Ovi mladi ljudi se često suočavaju sa teškoćama u pronalaženju posla, čak i kada imaju potrebne kvalifikacije. Ova situacija može dovesti do društvenih problema, kao što su povećanje migracija, gde mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu.
Kako bi se unapredila situacija na tržištu rada, potrebne su sveobuhvatne reforme, koje uključuju saradnju između vlade, obrazovnih institucija i privrede. Postoji potreba za jačanjem međusobne saradnje kako bi se osiguralo da obrazovni sistem proizvodi kvalifikovane radnike koji su potrebni na tržištu rada.
Takođe, važno je stimulisati preduzetništvo i podržati male i srednje preduzetnike, koji su ključni za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini. Pružanje finansijskih sredstava, kao i obuka za preduzetnike, može doprineti otvaranju novih radnih mesta i smanjenju stope nezaposlenosti.
U narednom periodu, fokus bi trebao biti na stvaranju strategija koje će olakšati pristup tržištu rada, kao i na razvoju programa koji će podržati zapošljavanje nezaposlenih, posebno mladih. To može uključivati različite oblike subvencija za poslodavce koji zapošljavaju nezaposlene, kao i pružanje podrške u vidu obuke i obrazovanja.
U zaključku, situacija na tržištu rada u Bosni i Hercegovini zahteva hitnu pažnju i delovanje. Sa velikim brojem nezaposlenih, posebno među mladima i kvalifikovanim radnicima, postoji potreba za sveobuhvatnim merama koje će pomoći u smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju ekonomskih prilika u zemlji. Kroz saradnju svih relevantnih aktera, moguće je stvoriti povoljnije uslove za zapošljavanje i ekonomski razvoj.
