Braća Dragan i Zoran Živković, poznatiji kao Fiškali, bili su istaknuti likovi u Požarevcu tokom 90-ih i ranih 2000-ih. Njihova priča obeležena je nasiljem, misterijom i spekulacijama o vezama sa organizovanim kriminalom. Zoran je ubijen 31. januara 2001. godine, kada su napadači otvorili vatru na njega dok je parkirao svoj „mercedes“ u centru grada. Usled povreda, preminuo je u bolnici 2. februara. Dragan je likvidiran 14. marta, na dan kada je održao četrdesetodnevni pomen svom bratu, takođe iz zasede, sa 14 metaka.
Fiškali su tokom godina sticali reputaciju nedodirljivih, kontrolišući poslovanje s poker aparatima i postupajući na ivici zakona. Kako se sumnjalo, ušli su u sukobe s „zemunskim klanom“, jednim od najpoznatijih kriminalnih organizacija u Srbiji. Njihova reputacija postala je još mračnija kada su se počela dešavati ubistva povezana sa njihovim poslovima.
U noći između 27. i 28. maja 2008. godine, nepoznati napadači provalili su u porodičnu grobnicu Živkovića, gde su sahranjeni Dragan i Zoran, zajedno sa svojim roditeljima. Ova provala dodatno je uzburkala javnost i izazvala dodatne sumnje o mogućim motivima i počiniocima njihovih ubistava.
Ratomir Živković, otac braće Fiškal, izneo je sumnje da iza ubistava stoji Dušan Spasojević, vođa „zemunskog klana“. On je takođe tvrdio da su njegovi sinovi bili osumnjičeni za ubistvo drugog člana kriminalnog miljea, Zorana Petrovića Šempe, ali su oslobođeni optužbi zbog nedostatka dokaza.
Ratomir je govorio i o povezanosti između policije i kriminala, tvrdeći da su njegovi sinovi bili progonjeni bez dokaza i da su se morali skrivati zbog pritiska vlasti. Njegove izjave ukazuju na duboku povezanost između kriminalnog podzemlja i političkih struktura u Srbiji tokom tog perioda.
Dragan je pre nego što je prešao u svet kriminala radio kao policijski inspektor u Požarevcu. Njegova karijera se završila kada je, navodno, prekršio pravila i odbio da zaštiti nekog od uticajnih lokalnih pojedinaca. Nakon gubitka posla, zajedno sa Zoranom, prešao je na privatni biznis, gde su se bavili raznim poslovima, uključujući i tržište deviza.
Ratomir Živković je često naglašavao da su njegova deca bila talentovana i uspešna u školi, ali su se ubrzo našla na pogrešnom putu. Njihova prepoznatljivost u lokalnoj zajednici bila je povezana sa kriminalnim aktivnostima, ali otac je tvrdio da su oni poštovali određene kodekse i da nisu ubijali.
Ubistva braće Fiškal ostavila su dubok trag u Požarevcu, a njihova imena su postala sinonim za nasilje i nepravdu. Njihova smrt nije samo označila kraj jednog poglavlja u istoriji grada, već je otvorila i mnoga pitanja o stanju bezbednosti i pravde u Srbiji.
Ratomir je izrazio sumnju u sposobnost vlasti da se obračuna sa organizovanim kriminalom, tvrdeći da su institucije često bile u sprezi s kriminalnim grupama. Njegove reči oslikavaju frustraciju i osećaj bespomoćnosti roditelja koji je izgubio decu na brutalan način, dok se u špijunskim i kriminalnim krugovima vodi borba za moć.
U Požarevcu, kao i širom Srbije, zločini povezani sa organizovanim kriminalom nastavljaju da bude tema diskusije. Slučaj braće Fiškal ostaje u sećanju kao podsetnik na kompleksnu mrežu korupcije, nepravednosti i nasilja koja i dalje utiče na živote običnih ljudi. Kroz njihove priče, postavlja se pitanje kako se društvo može izboriti protiv takvih pojava i da li je moguće stvoriti sistem u kojem će pravda zaista biti dostupna svima.
