BEOGRAD – Evropa se suočava sa značajnijom potražnjom za litijumom, sa potrebom od oko 58.000 tona ovog retkog minerala, što predstavlja veliku priliku za Srbiju, koja je bogata ovim resursom. Ovu informaciju je danas izneo profesor Branislav Simonović sa Instituta za opštu i fizičku hemiju, ističući da litijumske baterije nisu samo ključne za automobilski sektor, već se koriste i u obnovljivim izvorima energije, kao što su vetroelektrane i solarni paneli.
Profesor Simonović je naveo da su litijumske baterije od suštinskog značaja za skladištenje energije koja se proizvodi iz solarnih panela. „Solarna energija se proizvodi samo tokom dana, a kako se energija mora koristiti i noću, neophodno je da se ta energija deponuje u litijumske baterije, koje su sposobne da skladište velike količine električne energije. Slično važi i za vetrogeneratore, gde je takođe neophodno skladištenje proizvedene električne energije,“ objasnio je Simonović u razgovoru za Tanjug.
On je takođe ukazao na to da litijumske baterije nalazimo i u raznim uređajima i alatima za domaćinstvo, što dodatno potvrđuje sveprisutnost ovog resursa u svakodnevnom životu. Zbog sve veće potražnje za električnim vozilima i obnovljivim izvorima energije, litijum postaje ključna sirovina koja će oblikovati budućnost energetskog sektora.
S obzirom na to da Srbija ima značajne rezerve litijuma, postoji potencijal za razvoj industrije koja bi mogla zadovoljiti rastuću evropsku potražnju. „Naša zemlja ima mogućnost da postane jedan od lidera u proizvodnji litijuma u Evropi, što bi moglo doneti značajne ekonomske koristi,“ naglasio je Simonović.
Usled globalnih trendova ka održivijim izvorima energije, potražnja za litijumom se rapidno povećava. Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na obnovljive izvore energije, što uključuje i električne automobile. Očekuje se da će do 2030. godine potražnja za litijumom u Evropi rasti i do pet puta, što ukazuje na potrebu za bržim razvojem resursa u zemljama poput Srbije.
U tom kontekstu, Srbija može iskoristiti svoje mineralne resurse ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz, čime bi doprinosila evropskom tržištu i stvorila dodatne mogućnosti za zapošljavanje i razvoj infrastrukture. Međutim, kako bi se ostvarili ovi ciljevi, neophodno je uspostaviti jasne politike i strategije koje će omogućiti održivu eksploataciju litijuma.
Profesor Simonović je naglasio da je važno i da se vodi računa o zaštiti životne sredine prilikom eksploatacije litijuma. „Moramo obezbediti da se resursi koriste na način koji neće ugroziti prirodu i zdravlje ljudi. Održiva proizvodnja litijuma je ključna za budućnost ne samo Srbije, već i Evrope,“ dodao je.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je litijum budućnost energetske industrije i da Srbija ima priliku da se pozicionira kao važan igrač na tom tržištu. Razvoj sektora litijuma može doneti mnoge koristi, ali takođe postavlja izazove koje je potrebno adresirati kako bi se osigurala dugoročna održivost i rast.
S obzirom na trenutne trendove i potrebe, Srbija bi trebala da preduzme korake ka razvoju strategije za upravljanje resursima litijuma, kako bi iskoristila ovu priliku i doprinela energetskoj tranziciji u Evropi. U tom smislu, saradnja između vlade, naučnih institucija i privatnog sektora bila bi od suštinskog značaja za uspeh ovog poduhvata.
