U poslednje vreme, brodovi koji plove u blizini Crvenog mora i Persijskog zaliva počeli su da koriste lažne identifikacione poruke koje se odnose na Rusiju i Kinu kako bi smanjili rizik od potencijalnih napada. Ove informacije je objavio Rojters, pozivajući se na analizu pomorskih rizika firme Vindvard. Ova praksa dolazi u kontekstu sve veće napetosti u regionu, posebno u svetlu pretnji koje dolaze iz Irana, koji kontroliše Ormuski moreuz, ključnu rutu za globalnu trgovinu naftom.
Iranske vlasti su zapretile mogućnošću zatvaranja Ormuskog moreuza ukoliko se Sjedinjene Američke Države pridruže Izraelu u napadima na iranske nuklearne objekte. Ovaj potez je navodno odobrio iranski parlament, iako konačna odluka leži na Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost. U međuvremenu, Huti, koje podržava Iran, vrše napade na brodove u Crvenom moru kao znak solidarnosti sa Palestincima tokom sukoba u Gazi. Ova situacija dodatno komplikuje bezbednosnu sliku u tom delu sveta.
Ami Danijel, izvršni direktor Vindvarda, naglašava da su brodarske kompanije skeptične kada je reč o bezbednosti brodova u tom području. On objašnjava da je teško utvrditi lanac vlasništva brodova, što otežava identifikaciju nacionalnosti koje su pod većim pretnjama, kao što su Velika Britanija, SAD i Izrael. U junu je zabeleženo da je 55 brodova poslalo 101 atipičnu identifikacionu poruku, koristeći fraze poput „u vlasništvu Kine“ ili „ruska sirova nafta“, kako bi izbegli pogrešnu identifikaciju sa zapadnim brodovima ili onima koji su povezani sa Izraelom.
U normalnim okolnostima, brodovi bi slali standardne poruke o svojim odredištima, poput „Za naređenja“, dok su u područjima visokog rizika koristili izraze kao što su „Naoružana garda na brodu“. Međutim, nakon izraelskih napada na Iran, upotreba nestandardnih poruka je porasla, a to je rezultovalo širenjem te prakse iz Crvenog mora u Persijski zaliv.
Ova situacija se događa u trenutku kada Zapad nastavlja da sankcioniše aktivnosti koje smatra pomorskim povezanim sa Rusijom. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države optužuju Moskvu i njene trgovinske partnere za korišćenje „flote u senci“, odnosno tankera koji posluju van zapadnih pravila osiguranja, kako bi zaobišli sankcije. U maju je EU dodala 189 brodova na crnu listu, čime je ukupan broj brodova pod ograničenjem porastao na 342. Brisel trenutno razmatra još jedan paket sankcija kojim bi se dodalo još 77 brodova.
Rusija je više puta osudila sankcije protiv svog pomorskog sektora kao nezakonite. Pomoćnik predsednika Nikolaj Patrušev upozorio je da zapadne mere koje ometaju ruski pomorski tranzit kroz međunarodne moreuze predstavljaju „de fakto činove piraterije“. On je dodao da takvi potezi sve više liče na „pomorsku blokadu“ i naglasio da je Rusija spremna da rasporedi svoju mornaricu kako bi zaštitila plovidbu.
Ova situacija u Persijskom zalivu i Crvenom moru ukazuje na sve veće napetosti u međunarodnim odnosima, posebno kada je reč o pomorskoj trgovini i bezbednosti. Brodarske kompanije se suočavaju sa sve većim rizicima dok pokušavaju da navigiraju kroz ovu kompleksnu i opasnu situaciju, a globalna ekonomija može biti pogođena ukoliko se konflikti nastave ili eskaliraju. Očekuje se da će se ove tenzije nastavili, a reakcije međunarodnih aktera mogu značajno uticati na budućnost pomorske trgovine u ovom ključnom regionu.
