Sredoje Šljukić, poznat kao Šljuka, bio je vođa Zvezdarskog klana, jednog od najjačih kriminalnih klanova u Beogradu tokom devedesetih godina. Rođen je 7. jula 1972. godine i živeo je u elitnim delovima Beograda, uključujući Bežanijsku kosu i Zvezdaru. Svojim životom i delovanjem stvorio je reputaciju jednog od najpoznatijih i najkontroverznijih kriminalaca u Srbiji.
U noći 27. septembra 2002. godine, Sredoje i njegov brat Zoran ubijeni su na beogradskom auto-putu dok su se vozili svojim „Audijem A8“. Ovaj incident je bio rezultat sukoba sa Zemunskim klanom, koji je bio na vrhuncu svoje moći u to vreme. Registarska oznaka automobila, BG 77-72, navodno je označavala datum Sredojinog rođenja, ali neki smatraju da su oznake povezane sa godištima braće Šljukić.
Na dan godišnjice njegove smrti, posetili su grob Sredoja Šljukića, gde su primetili samo buket suvog cveća, što ukazuje na zaborav i zanemarivanje. Sredoje je bio poznat po svojim poslovnim poduhvatima, uključujući vlasništvo benzinske pumpe u Malom Mokrom Lugu, koja se i danas naziva „Šljukina pumpa“. Takođe, bio je suvlasnik diskoteke „Taš“ i uključen u mnoge druge kriminalne aktivnosti, uključujući reketiranje.
Iako je bio poznat kao jedan od najvećih reketaša u gradu, Šljuka je samo dva puta bio zatvoren, što mnogi povezuju sa njegovim vezama u Državnoj bezbednosti. Prvo hapšenje dogodilo se 1988. godine, kada je ranio vođu suparničkog klana, Slavoljuba Gvozdenovića poznatog kao Kačar. Ovaj sukob je doveo do toga da je Šljuka kasnije organizovao Kačarevu likvidaciju.
Drugo hapšenje desilo se 1993. godine zbog reketiranja, ali ni tada nije proveo duže od mesec dana u zatvoru. Šljuka je često bio na meti napada drugih kriminalnih klanova, a poznata pucnjava na Olimpu dogodila se kada su na njega otvorili vatru članovi suparničkih bandi, što je dovelo do smrti jedne žene, Tatjane Nikolić, koja je bila slučajna žrtva.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovom životu bila je pucnjava kod restorana „Tabor“ 2001. godine, kada je jedan od njegovih telohranitelja poginuo, dok je Šljuka prošao bez povreda. Ovaj incident dodatno je ukazao na opasnosti s kojima se suočavao u svom poslu.
Fatalna pucnjava koja je dovela do njegove smrti desila se 27. septembra 2002. godine, kada su Šljuka i njegov brat Zoran izrešetani u svom automobilu. Napad je izvršen iz sivog „Audija 100“, a za ubistvo su kasnije okrivljeni pripadnici Zemunskog klana, Mile Luković Kum i Sretko Kalinić. U trenutku smrti, Sredoje Šljukić imao je samo 30 godina.
Šljuka je ostavio dubok trag u srpskom kriminalnom miljeu, a njegov život i smrt i dalje su predmet rasprava i spekulacija. Njegova povezanost sa raznim kriminalnim aktivnostima, kao i sukobi sa drugim klanovima, doprineli su njegovoj notorieti, a mnogi se i dalje sećaju njegovih dela i uticaja na beogradsku podzemnu scenu.
Iako su prošle više od dve decenije od njegove smrti, sećanja na Sredoja Šljukića i dalje su živa, a njegovo ime ostaje sinonim za kriminal i nasilje koje je obeležilo to vreme u Beogradu. Postavljajući pitanje o nasleđu koje je ostavio iza sebe, mnogi se pitaju kakvu će budućnost imati generacije koje su odrasle u svetu oblikovanom takvim likovima.
