SARAJEVO – Broj nezaposlenih u Republici Srpskoj zabeležio je blagi pad u avgustu, smanjivši se za 0,44 odsto, što odgovara 227 lica, prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine. Nasuprot tome, u Federaciji BiH, nezaposlenost je porasla za 0,37 odsto, odnosno 1.303 osobe, što ukazuje na divergenciju između dva entiteta.
Na kraju avgusta, evidencije zavoda i službi za zapošljavanje u BiH ukupno su zabeležile 322.121 lice. U poređenju sa prethodnim mesecom, broj nezaposlenih raste za 1.181 osobu, što predstavlja povećanje od 0,37 odsto. Ipak, kada se uporedi sa istim mesecom prošle godine, broj nezaposlenih smanjen je za 7.708, što je pad od 2,34 odsto. Ovi podaci sugeriraju da se tržište rada u BiH suočava s izazovima, ali i mogućnostima za napredak.
U analizi strukture nezaposlenih, u avgustu je najviše kvalifikovanih radnika, njih 100.037, što čini 31,06 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Slede nekvalifikovani radnici sa 91.841 osobom (28,51 odsto), dok lica sa srednjom stručnom spremom čine 28,45 odsto, sa 91.648 osoba. Ovi statistički podaci ukazuju na to da tržište rada u BiH još uvek ne uspeva da apsorbuje sve kvalifikovane radnike, što može predstavljati problem za ekonomsku stabilnost i rast.
U Republici Srpskoj, smanjenje broja nezaposlenih može se pripisati različitim faktorima, uključujući inicijative za zapošljavanje i obuke, kao i privredne aktivnosti koje su se povećale tokom leta. Ipak, izazovi su još uvek prisutni, a potrebno je više napora kako bi se postigla održiva zaposlenost.
S druge strane, povećanje nezaposlenosti u Federaciji BiH može biti rezultat nekoliko faktora, uključujući sezonski karakter rada u nekim sektorima, kao i ekonomsku neizvesnost koja može uticati na zapošljavanje. U ovom kontekstu, važno je da vlade i relevantne institucije preduzmu odgovarajuće mere kako bi se podstakla ekonomska aktivnost i smanjila nezaposlenost.
Agencija za rad i zapošljavanje nastavlja da radi na unapređenju tržišta rada i pružanju podrške nezaposlenim licima. To uključuje programe obuke, kao i saradnju sa poslodavcima kako bi se olakšalo zapošljavanje. Ove aktivnosti su ključne za smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje uslova na tržištu rada.
U svakom slučaju, podaci o nezaposlenosti u BiH naglašavaju potrebu za kontinuiranim radom na reformama i poboljšanjima u oblasti zapošljavanja. Kako bi se postigli dugoročni ciljevi, neophodno je da se uključe svi relevantni akteri, uključujući vlade, poslodavce i obrazovne institucije.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da se situacija na tržištu rada može brzo menjati, a praćenje trendova i prilagođavanje politika su od suštinskog značaja za budućnost nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini. U tom smislu, saradnja između različitih nivoa vlasti i sektora može doprineti stvaranju povoljnijeg okruženja za zapošljavanje i privredni rast.
Kako bi se olakšao proces zapošljavanja, potrebna su dodatna ulaganja u obrazovanje i obuku, kao i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. U ovom kontekstu, razvoj malih i srednjih preduzeća može igrati ključnu ulogu u smanjenju nezaposlenosti i pružanju novih radnih mesta.
U zaključku, iako su podaci o nezaposlenosti u BiH mešoviti, postoji mogućnost za napredak. Sprovođenje adekvatnih mera i politika može rezultirati smanjenjem nezaposlenosti i jačanjem tržišta rada, što je od suštinskog značaja za ekonomski razvoj zemlje.
