U Srbiji je tokom prošle godine zaključen značajan broj finansijskih ugovora putem elektronskih kanala, što ukazuje na sve veću popularnost digitalnih usluga u banci. Prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije (NBS), ukupno je zaključeno 323.899 finansijskih ugovora bez potrebe za odlaskom u banku. Ovaj broj predstavlja porast od 83,9 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je zaključen 176.090 ugovora na daljinu.
Ovaj trend rasta nije nov, a kada se uporede podaci sa 2020. godinom, kada je na daljinu zaključen samo 71.519 ugovora, jasno je da se broj zaključenih ugovora povećao za neverovatnih 352,9 odsto, odnosno više od četiri puta. Ovaj rast ukazuje na promene u ponašanju potrošača, koji sve više preferiraju brže i efikasnije načine obavljanja bankarskih usluga.
Prednost zaključenja ugovora na daljinu leži u brzini i jednostavnosti procesa. Klijenti mogu završiti ugovaranje finansijskih usluga bez potrebe da fizički posete banku, što znatno štedi vreme. NBS ističe da se ugovori na daljinu mogu zaključiti putem video-identifikacije korisnika ili drugim elektronskim metodama, što dodatno olakšava proces.
U svetlu ovih podataka, banke u Srbiji su sve više fokusirane na unapređenje svojih digitalnih usluga i platformi. Digitalizacija bankarskog sektora postaje ključna za privlačenje novih klijenata i zadržavanje postojećih. S obzirom na to da su potrošači sve više usmereni ka digitalnim rešenjima, banke se suočavaju sa izazovima da unaprede svoja rešenja i učine ih što pristupačnijim i korisnijim.
Ovaj trend digitalizacije nije samo pitanje udobnosti, već i sigurnosti. Banke su uložile značajne resurse u unapređenje sigurnosnih protokola kako bi zaštitile podatke svojih klijenata i osigurale da transakcije budu sigurne. U eri kada su prevare sve prisutnije, klijenti žele da budu sigurni da su njihovi podaci zaštićeni.
Osim toga, banke se suočavaju sa potrebom da se prilagode novim regulatornim okvirima koji se odnose na digitalne finansijske usluge. U skladu sa tim, NBS je uvela niz mera kako bi osigurala da digitalne usluge budu u skladu sa zakonodavstvom i da zaštite interese potrošača. Ovo uključuje i strogije provere identiteta i dodatne mere zaštite podataka.
Pored bankarskog sektora, i druge oblasti finansijskih usluga beleže rast digitalizacije. Na primer, osiguravajuće kuće i investicioni fondovi takođe sve više nude svoje usluge putem elektronskih platformi. Ova transformacija ne samo da olakšava pristup uslugama, već i omogućava korisnicima da bolje upravljaju svojim finansijama.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti i da su korisnici sve više svesni prednosti digitalnih usluga. Mlađe generacije, koje su odrasle uz tehnologiju, posebno su sklone korišćenju digitalnih platformi za obavljanje finansijskih transakcija. Ova promena u mentalitetu i ponašanju potrošača predstavlja izazov, ali i priliku za banke da razviju inovativna rešenja koja će zadovoljiti potrebe tržišta.
Zaključno, porast broja zaključenih finansijskih ugovora na daljinu u Srbiji oslikava širu sliku digitalizacije bankarskog sektora. Sa sve većim brojem korisnika koji biraju digitalne usluge, banke će morati da nastave sa inovacijama i prilagođavanjem svojim uslugama kako bi ostale konkurentne. U isto vreme, potrošači će imati koristi od bržih, jednostavnijih i sigurnijih načina obavljanja finansijskih transakcija.
