Fizicko i seksualno nasilje predstavlja ozbiljan problem u Evropskoj uniji, koji se tiče svake treće žene tokom njenog života. Istraživanje Agencije Evropske unije za osnovna prava (FRA) i Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost otkrilo je da se većina ovih incidenata ne prijavljuje, što dodatno komplikuje problem. Samo 11,3% žena prijavilo je policiji fizičko ili seksualno zlostavljanje od strane osoba koje nisu njihovi partneri, dok je taj procenat za nasilje od strane intimnih partnera još niži, samo 6,1%.
Razlozi za neprijavljivanje nasilja su višestruki. Mnoge žene se suočavaju sa stidom, osećajem krivice, strahom od osvetničkih akcija svojih napadača i nepoverenjem u pravosudni sistem. Ovi faktori doprinose tišini i izolaciji žrtava, što čini da je nasilje manje vidljivo i teže rešivo.
Prema podacima istraživanja, oko 30,7% žena u EU je potvrdilo da su doživele neki oblik nasilja, što predstavlja blagi pad u odnosu na 33% zabeleženih u prvom istraživanju sprovedenom 2012. godine. Ova statistika ukazuje na to da, iako postoji napredak, problem i dalje ostaje veoma prisutan i zahteva sveobuhvatan pristup u rešavanju.
Osim fizičkog i seksualnog nasilja, istraživanje je takođe razotkrilo široko rasprostranjene oblike zlostavljanja kao što su psihološko, ekonomsko i online zlostavljanje. Ovi oblici nasilja su često manje prepoznati, ali imaju ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i dobrobit žena. Direktorica FRA, Sirpa Rautio, istakla je da je nasilje nad ženama kršenje osnovnih ljudskih prava i da države članice EU imaju obavezu da spreče nasilje, zaštite žrtve i obezbede pristup pravdi.
Stope rasprostranjenosti nasilja variraju između zemalja članica EU. Na primer, Finska beleži najviši procenat, sa 57,1% žena koje su doživele nasilje, dok Bugarska ima najniži procenat, sa samo 11,9%. Ove razlike ukazuju na složene društvene i kulturne faktore koji utiču na percepciju i prijavljivanje nasilja. Na primer, nordijske zemlje, poznate po visokoj rodnoj ravnopravnosti, takođe beleže visoke stope nasilja; 52,5% žena u Švedskoj i 47,5% u Danskoj prijavilo je da su doživele nasilje. Ovo je poznato kao „nordijski paradoks“, koji sugeriše da visoka rodna ravnopravnost ne znači nužno i nisku stopu nasilja.
Različite dinamike prijavljivanja i doživljavanja nasilja u različitim zemljama mogu ukazivati na stvarne razlike u iskustvima žena. Na primer, žene u zemljama sa nižom rodnom ravnopravnošću mogu se suočiti sa dodatnim preprekama kada je u pitanju prijavljivanje nasilja, uključujući strah od stigmatizacije ili nedostatak poverenja u pravosudni sistem.
Istraživanje ukazuje na hitnu potrebu za daljim akcijama i reformama koje bi omogućile ženama da se osećaju sigurnije u prijavljivanju nasilja. Obrazovanje, podizanje svesti i poboljšanje pristupa pravdi su ključni koraci u borbi protiv ovog problema. Takođe, važno je da društvo kao celina prepozna i prihvati da je nasilje nad ženama ozbiljan problem koji zahteva kolektivnu odgovornost i akciju.
U zaključku, iako su zabeleženi neki pozitivni pomaci u smanjenju nasilja nad ženama, još je mnogo posla pred nama. Potrebno je osnažiti žene, pružiti im podršku i omogućiti im da prijave nasilje bez straha od posledica. Samo kroz zajednički napor možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve žene u Evropi.
