U Crnoj Gori, 25. decembra 2014. godine, dogodilo se brutalno ubistvo koje je šokiralo javnost i ostavilo mnoga pitanja bez odgovora. U blizini kapije Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija (ZIKS) u Spužu, likvidiran je Andrija Aco Mrdak, tada 38-godišnjak, navodno bliski saradnik vođe „barske grupe“ Armina Muše Osmanagića. Mrdak je došao u posetu svom bratu Nenadu, koji se nalazio u istražnom zatvoru zbog sumnje da je ubio Mirka Mićića.
Pre nego što je Mrdak prešao kapiju zatvora, ubica mu je prišao s pištoljem u ruci, a prema izveštajima, napad se dogodio u trenutku kada je Mrdak bio najranjiviji. U prvi mah, istražitelji su razmatrali dve verzije događaja; prema jednoj, ubica je pucao s motocikla u pokretu, dok je po drugoj, čekao sakriven ispod nadstrešnice autobuske stanice. Očevidci su izjavili da je Mrdak uspeo da uzvrati vatru, ali su njegove povrede bile smrtonosne, a napadač je uspeo da pobegne.
Policija je odmah nakon incidenta obavila uviđaj, a prisustvovali su mu zamenik Višeg državnog tužioca u Podgorici i balističar Božidar Bakić. Tada je zvanično saopšteno da se preduzimaju sve mere kako bi se utvrdio identitet izvršilaca i okolnosti pod kojima se zločin dogodio. Iako su istražitelji radili na slučaju, ubrzo se ispostavilo da će razjašnjavanje ovog ubistva biti daleko od jednostavnog.
Mrdakovo ubistvo je bilo deo šireg konteksta organizovanog kriminala u Crnoj Gori, posebno u vezi sa sukobima između različitih kriminalnih grupa. „Barska grupa“, kojoj je Mrdak pripadao, bila je poznata po svojoj povezanosti sa raznim kriminalnim aktivnostima, uključujući trgovinu drogom i nasilje. Ovaj incident je dodatno ukazao na ozbiljnost problema organizovanog kriminala u regionu i izazvao je zabrinutost među građanima i vlastima.
Vremenski period nakon Mrdakovog ubistva obeležen je dodatnim nasiljem i likvidacijama, što je dovelo do povećanog prisustva policije i pojačanih mera bezbednosti u Crnoj Gori. Mnogi su se pitali ko su nalogodavci ovih ubistava i da li će pravda biti zadovoljena. Istražitelji su pokušavali da povežu Mrdakovo ubistvo sa drugim kriminalnim delima, ali su se suočavali s brojnim preprekama, uključujući i strah svedočenja i nedostatak informacija.
Kao deo istrage, fokusirali su se na Mrdakove kontakte i veze u kriminalnom miljeu, ali su se suočili s tišinom i otporom. Mnogi od potencijalnih svedoka nisu želeli da sarađuju iz straha od odmazde. Ovaj fenomen je uobičajen u slučajevima organizovanog kriminala, gde svedoci često plaše za svoje živote i živote svojih porodica.
Iako je prošlo više od jedanaest godina od Mrdakovog ubistva, slučaj ostaje otvoren i bez rešenja. Njegova likvidacija je simbolizovala nasilje i haos koji su obeležili taj period u Crnoj Gori. Nažalost, mnogi slični slučajevi ostaju nerazrešeni, a pitanje bezbednosti građana i dalje je na vrhu agende za vlasti.
S obzirom na sve ove okolnosti, jasno je da se u Crnoj Gori mora učiniti više kako bi se suzbio organizovani kriminal i obezbedila sigurnost građanima. Pravo na pravdu za žrtve, kao što je Andrija Mrdak, mora biti prioritet, a vlasti treba da preduzmu odlučne korake kako bi se obezbedila pravna stabilnost i poverenje u pravosudni sistem. Samo tako će se sprečiti da se slične tragedije ponavljaju u budućnosti.
