Branislav Milenković (24) brutalno je pretučen 21. novembra 2025. godine ispred supermarketa u Makenzijevoj ulici. Nakon 85 dana borbe za život u bolnici, preminuo je 14. februara 2026. godine. Njegova smrt je označila tragičan završetak incidenta koji je započeo tokom porodične slave, Aranđelovdan, kada je Branislav otišao do prodavnice sa prijateljima.
Prema rečima njegovog oca, Nenada Milenkovića, sve je počelo bezazleno. Branislav je nazvao oca i pitao ga da li su isekli slavski kolač. Nakon pola sata, njegov drug ga je obavestio da je Branislav u Urgentnom centru i da mu se bore za život. Nenad je bio šokiran, jer nije mogao da zamisli da će se njegov sin suočiti sa ovako ozbiljnim posledicama.
Incident je počeo kao kratka verbalna rasprava između Branislava i osumnjičenog M.P. Nakon što je Branislav rekao „Ma ajde“ i krenuo ka svojim drugovima, M.P. ga je udario s leđa u glavu. Branislav je pao na zemlju, udarivši glavom u gelender, i prevrnuo se preko njega. Očevidci su naveli da je mladić pao sa visine od oko jedan i po metar.
U tom trenutku, Branislavu je pomoć pružila slučajna prolaznica, anesteziolog po struci, koja ga je intubirala na licu mesta. Ova akcija je, kako se kasnije ispostavilo, bila ključna za njegov opstanak, jer je bez hitne medicinske pomoći situacija mogla biti još tragičnija.
Branislav je proveo narednih 85 dana u bolnici, boreći se za život. Tokom tog perioda, porodica je povremeno gajila nadu u njegov oporavak. U jednom trenutku, Branislav je bio svestan i čak su bili planirali njegov dolazak u rehabilitacioni centar u Sokobanji. Nažalost, njegovo stanje se naglo pogoršalo, a otac Nenad je opisao kako je njegov sin izgubio mnogo težine, postajući „kost i koža“.
Tragična smrt Branislava ostavila je njegovu porodicu u dubokom bolu. Nenad je ispričao kako je njegov sin bio uzoran mladić, vredan i odgovoran, koji je radio na građevini i voleo sport, društvo i automobile. Branislav je bio njihov jedini sin, a dan porodične slave, koji je trebao da bude pun radosti, pretvorio se u agoniju koja je završila tragedijom. Nenad je za „Blic“ rekao da više ne vidi smisao u životu bez svog sina.
Nakon incidenta, policija je brzo privela M.P., osumnjičenog za nanošenje povreda. On je priznao da je udario Branislava, ali je tvrdio da je postupao u samoodbrani. Ova izjava je izazvala brojne polemike u javnosti, jer su mnogi smatrali da je njegov postupak bio prekomeran i da nije bilo potrebe za nasiljem.
Ovaj tragičan događaj ukazuje na nasilje koje se sve češće dešava u društvu, a posebno među mladima. Mnogi su se zapitali kako je moguće da se tako nešto desi na dan koji bi trebao da bude ispunjen radošću i slavljenjem. Porodica Milenković, kao i mnogi drugi, sada se suočava s gubitkom i pitanjima koja ostaju bez odgovora.
Ova tragedija je podstakla javne rasprave o potrebnim merama za prevenciju nasilja i zaštitu mladih. U društvu je sve prisutnija potreba za jačanjem svesti o posledicama nasilja i važnosti mirnog rešavanja sukoba. Branislavova priča je samo jedan od mnogih primera kako nasilje može uništiti živote i porodice.
Branislav Milenković će ostati zapamćen ne samo kao žrtva brutalnog nasilja, već i kao simbol potrebe za promenom u društvu. Njegova smrt je podstakla mnoge da razmisle o svojim postupcima i o tome kako možemo zajednički raditi na izgradnji sigurnijeg okruženja za sve.
