Budžet Rumunije zabeležio je deficit od 3,39 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvih pet meseci 2025. godine, što iznosi 12,9 milijardi evra, objavilo je Ministarstvo finansija te zemlje. Ova cifra ukazuje na blagi pad u odnosu na isti period prethodne godine, kada je deficit iznosio 3,41 odsto BDP-a.
Kako prenosi Ađerpres, ukupni prihodi budžeta dostigli su 51,4 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 13,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovo povećanje se može pripisati rastu redovnih prihoda, posebno poreza na zarade i dohodak, doprinosa za osiguranje, kao i akciza.
Ministarstvo finansija je naglasilo da je rast prihoda rezultat boljih ekonomskih performansi i oporavka nakon pandemije, što je omogućilo vladi da poveća prikupljanje poreza. Povećana zaposlenost i rast plata doprineli su povećanju prihoda od poreza na dohodak, dok su akcize na proizvode kao što su alkohol i duvan takođe doprinele boljem punjenju budžeta.
Iako su prihodi u porastu, vlada se suočava s izazovima u kontroli rashoda. Ukupni rashodi budžeta dostigli su 64,3 milijarde evra, što je povećanje od 12,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast rashoda delimično je rezultat povećanja socijalnih davanja i troškova zdravstvenog sistema, kao i investicija u infrastrukturu.
Ministarstvo je ukazalo na potrebu za daljim reformama u cilju povećanja efikasnosti u javnoj potrošnji. S obzirom na trenutne ekonomske izazove, vlasti planiraju da se fokusiraju na smanjenje deficita kroz poboljšanje prikupljanja poreza i smanjenje nepotrebnih rashoda.
Ekonomisti smatraju da je trenutni deficit prihvatljiv s obzirom na rast prihoda i oporavak ekonomije, ali upozoravaju na potrebu za oprezom kako bi se izbegla dalja zaduženost. Takođe, ističu da je važno da Rumunija nastavi sa strukturnim reformama kako bi osigurala održivost javnih finansija.
U svetlu ovih informacija, vlada je najavila planove za dalju reformu poreskog sistema, sa ciljem da se poveća transparentnost i efikasnost. Očekuje se da će nove mere uključivati digitalizaciju poreskih usluga i unapređenje sistema za praćenje poreza, što bi moglo dodatno poboljšati prikupljanje prihoda.
Uz to, vlada planira da povećava investicije u ključne sektore kao što su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura, kako bi podstakla ekonomski rast i smanjila nezaposlenost. Ove investicije su ključne za dugoročni ekonomski oporavak i stabilnost.
Iako Rumunija beleži pozitivan trend u pogledu rasta prihoda, izazovi u upravljanju javnim finansijama ostaju prisutni. U narednim mesecima, vlasti će se suočiti s pritiscima da održe ravnotežu između rasta i fiskalne odgovornosti.
U svakom slučaju, ekonomski analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije u Rumuniji, posebno u svetlu globalnih ekonomskih nesigurnosti i promena u tržištu. Budućnost rumunskog budžeta zavisiće od sposobnosti vlade da implementira potrebne reforme i da zadrži stabilnost u javnim finansijama.
U zaključku, Rumunija se nalazi na putu ka oporavku, ali je važno da nastavi s reformama i poboljšanjem efikasnosti kako bi obezbedila dugoročnu održivost svojih javnih finansija i osigurala ekonomski prosperitet za svoje građane.
