Bugarska ekonomija je zabeležila rast od 2,9 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, prema podacima koje je objavio Nacionalni zavod za statistiku (NSI). Ovaj rezultat predstavlja blago usporavanje u odnosu na rast od 3,1 odsto zabeležen u četvrtom kvartalu 2024. godine.
Na kvartalnom nivou, bruto domaći proizvod (BDP) Bugarske povećan je za 0,8 odsto u odnosu na treći kvartal 2025. godine, što je isti tempo rasta kao i u istom kvartalu prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na stabilnost ekonomskih aktivnosti, iako su se pojavljivali znaci usporavanja u generalnim ekonomskim kretanjima u regionu.
U nominalnim vrednostima, bugarski BDP za četvrti kvartal 2025. godine dostigao je 65,35 milijardi leva, što odgovara približno 33,4 milijardi evra. Ovaj rezultat ukazuje na to da je ekonomija i dalje u fazi rasta, ali se postavlja pitanje o održivosti takvog rasta u budućnosti, posebno s obzirom na globalne ekonomske izazove.
Analitičari smatraju da je rast BDP-a u Bugarskoj rezultat nekoliko faktora, uključujući povećanu potrošnju domaćinstava i investiranje u infrastrukturu. Međutim, postoji zabrinutost da bi moglo doći do daljeg usporavanja rasta ukoliko se ne reše ključni problemi poput visoke inflacije i nedostatka radne snage.
Inflacija u Bugarskoj, koja je već nekoliko godina na visokom nivou, može dodatno uticati na potrošačku moć građana i, samim tim, na ukupnu ekonomsku aktivnost. Takođe, problem nedostatka kvalifikovane radne snage može ograničiti mogućnosti rasta preduzeća, što je dodatni izazov za vlasti.
U prethodnim mesecima, Bugarska vlada je najavila nekoliko mera za podsticanje ekonomskog rasta, uključujući povećanje investicija u obrazovanje i obuku radne snage. Ove mere su usmerene na poboljšanje kvaliteta obrazovanja i osposobljavanje mladih za tržište rada, što bi moglo doprineti smanjenju nezaposlenosti i povećanju produktivnosti.
Takođe, vlada je radila na poboljšanju poslovne klime kroz smanjenje administrativnih barijera i podsticanje stranih investicija. Ove inicijative su deo šire strategije za jačanje ekonomije i povećanje konkurentnosti Bugarske na evropskom i globalnom tržištu.
Gledajući prema budućnosti, ekonomisti predviđaju da će se rast BDP-a u Bugarskoj nastaviti, ali sa postepenim usporavanjem. Očekuje se da će rast u 2026. godini biti manji u poređenju sa 2025. godinom, što je u skladu s globalnim trendovima usporavanja ekonomske aktivnosti.
U svetlu svih ovih faktora, ključno će biti kako će se vlasti i preduzeća prilagoditi promenljivim uslovima na tržištu i kako će se nositi sa izazovima koji se postavljaju pred ekonomiju. U tom kontekstu, saradnja između privatnog i javnog sektora može biti od suštinskog značaja za postizanje održivog ekonomskog rasta i poboljšanje životnog standarda građana.
Zaključak je da, iako se Bugarska suočava s izazovima, postoji i potencijal za dalji rast i razvoj. U narednim godinama, ključno će biti usmeravanje resursa i politika ka oblastima koje mogu podstaći inovacije, obrazovanje i zapošljavanje, čime bi se osigurao dugoročan ekonomski napredak.
