Bugarska ekonomija pokazuje stabilan rast, sa blagim povećanjem BDP-a u drugom kvartalu 2025. godine. Preliminarna procena Nacionalnog zavoda za statistiku (NSI) ukazuje na to da je ekonomija porasla za 3,1 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, što je identičan rezultat kao u prvom tromesečju ove godine. Ovaj trend ukazuje na kontinuitet u ekonomskom oporavku zemlje.
U drugom kvartalu, kvartalni rast je iznosio 0,7 odsto, što takođe odgovara rastu zabeleženom u prvom tromesečju. Prema izveštaju portala Novinite, glavni motor ovog rasta bio je domaća potrošnja. U poređenju sa istim periodom 2024. godine, finalna potrošnja je porasla za impresivnih 6,5 odsto, dok su bruto investicije u osnovni kapital zabeležile rast od 6,7 odsto.
Međutim, unatoč pozitivnim pokazateljima u domaćoj potrošnji, spoljna trgovina je imala negativan uticaj na ukupni ekonomski rast. Izvoz je pao za 4,9 odsto u međugodišnjem poređenju, dok je uvoz smanjen za 0,6 odsto. Ovaj pad u spoljnoj trgovini može sugerisati izazove sa kojima se Bugarska suočava na globalnom tržištu, kao i uticaj međunarodnih ekonomskih prilika.
U nominalnim vrednostima, bugarski bruto domaći proizvod (BDP) u drugom kvartalu iznosio je 51,69 milijardi leva. Zanimljivo je da je finalna potrošnja činila 80 odsto ukupne vrednosti BDP-a, što ukazuje na značaj unutrašnjeg tržišta za ekonomsku stabilnost zemlje.
Ministarstvo finansija Bugarske zadržava optimističnu prognozu za budućnost. Očekuje se da će privredni rast zemlje za celu 2025. godinu iznositi oko tri odsto, pod uslovom da domaća potrošnja ostane snažna, a globalna ekonomska situacija stabilna. Ove procene su ključne za planiranje budžeta i razvojnih strategija, a takođe pružaju uvid u to kako će se Bugarska pozicionirati u odnosu na druge zemlje u regionu.
U poslednjim izveštajima se takođe naglašava važnost investicija, koje su znatno porasle, kao i potreba za održivim razvojem sektora usluga i proizvodnje. Ekonomisti smatraju da bi Bugarska mogla da postane atraktivna destinacija za strane investitore, ukoliko nastavi sa unapređenjem poslovnog okruženja i podrškom domaćim preduzećima.
U svetlu ovih informacija, analitičari ističu da je važno da vlada nastavi sa implementacijom reformi koje će podstaći inovacije i konkurentnost. Održavanje stabilne inflacije i jačanje domaće valute su takođe ključni faktori koji mogu doprineti daljem rastu i razvoju.
Bugarska se suočava sa izazovima, ali i prilikama za dalji ekonomski razvoj. S obzirom na trenutne ekonomske pokazatelje, domaća potrošnja i investicije će biti ključni faktori u oblikovanju budućnosti bugarske ekonomije. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na globalne ekonomske uslove i njihove potencijalne posledice na lokalno tržište.
Sve u svemu, Bugarska pokazuje otpornost i sposobnost da se prilagodi promenama u ekonomskom okruženju. Sa fokusom na jačanje unutrašnjeg tržišta i privlačenje stranih investicija, zemlja može očekivati stabilan rast i razvoj u godinama koje dolaze. Ekonomisti i analitičari ostaju optimistični u pogledu budućeg rasta, ukoliko se nastavi sa pozitivnim trendovima u domaćoj potrošnji i investicijama.
