ZAGREB – Prema najnovijim podacima, čak 60% domaćinstava u Hrvatskoj suočava se s poteškoćama prilikom podmirivanja osnovnih mesečnih troškova, kao što su režije, stanarina i hrana. Ova alarmantna statistika smešta Hrvatsku na peto mesto u Evropskoj uniji kada je reč o teškoćama koje građani imaju u pokrivanju svojih osnovnih potreba. U poređenju s ukupnim prosekom EU, koji iznosi 42%, Hrvatska se nalazi znatno iznad, što ukazuje na ozbiljne ekonomske izazove s kojima se suočavaju mnogi građani.
Podaci su objavljeni putem hrvatskog portala Index, koji je takođe priložio grafikon na kojem se prikazuje redosled zemalja članica EU prema stepenu poteškoća u podmirivanju osnovnih mesečnih troškova. Na vrhu ove liste nalazi se Grčka, gde čak 86% domaćinstava ima problema s pokrivanjem svojih osnovnih troškova. Ova situacija u Grčkoj ukazuje na dugotrajne ekonomske probleme koji su dodatno pogoršani posledicama globalnih kriza.
Hrvatska se, nažalost, ne nalazi daleko od Grčke u smislu socijalne i ekonomske situacije. Mnogi građani se suočavaju s rastućim troškovima života, dok su plate i primanja često nedovoljna da pokriju osnovne potrebe. Ova situacija se dodatno komplikuje porastom cena energenata i hrane, što je postalo posebno izraženo u poslednjih nekoliko godina.
Jedan od faktora koji dodatno pogoršava ekonomski položaj građana u Hrvatskoj jeste i visoka stopa inflacije. Cene osnovnih životnih namirnica su u stalnom porastu, što dodatno opterećuje kućne budžete. Mnogi su prisiljeni da prave teške izbore kada je reč o trošenju novca, a česta je pojava da se odriču osnovnih potrepština kako bi izdržali mesec.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su mnogi građani, posebno oni s nižim primanjima, najviše pogođeni ovim ekonomskim previranjima. Različite analize pokazuju da se siromaštvo u Hrvatskoj, nažalost, povećava, a to dovodi do dodatne socijalne napetosti. Mnogi se osećaju bespomoćno, jer je teško pronaći rešenje za ovakvu situaciju, a vlasti često ne uspevaju da pruže adekvatnu podršku onima kojima je najpotrebnija.
S obzirom na ove podatke, postavlja se pitanje šta vlasti u Hrvatskoj planiraju učiniti kako bi pomogle svojim građanima. Potrebne su hitne mere kako bi se olakšalo finansijsko opterećenje domaćinstava. U posljednje vreme, neki politički lideri pozivaju na povećanje minimalne plate, kao i na smanjenje poreza na osnovne životne namirnice, kako bi se olakšao teret na najugroženije.
Osim toga, važno je da se razviju strategije koje će podstaći ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Ulaganja u obrazovanje i obuku radne snage takođe bi mogla doprineti poboljšanju situacije na tržištu rada i povećanju plata.
U svakom slučaju, situacija u Hrvatskoj zahteva brzu reakciju i delovanje svih relevantnih aktera. Samo zajedničkim naporima vlasti, privrede i civilnog društva može se stvoriti održiviji ekonomski model koji će omogućiti poboljšanje životnog standarda građana.
U zaključku, teškoće s kojima se suočavaju domaćinstva u Hrvatskoj nisu samo statistički podaci, već stvarnost mnogih ljudi koji se bore da prežive svakodnevnicu. Važno je da se svi zajedno angažujemo kako bismo stvorili bolje uslove za život i rad, jer svi zaslužujemo sigurniju i prosperitetniju budućnost.
