Prema istraživanju agencije IPSOS, koje je sprovedeno početkom avgusta, čak 89 odsto građana Crne Gore izrazilo je nezadovoljstvo visokim cenama na crnogorskom primorju. Ova situacija se posebno odnosi na turiste koji su posetili obalu tokom leta, gde 68 odsto njih smatra da su cene veoma visoke. Istraživanje je obuhvatilo kako domaće stanovništvo, tako i posetioce koji planiraju da dođu na more do kraja letnjih meseci.
Interesantno je da samo jedan odsto ispitanika smatra da su cene niske, što ukazuje na široko rasprostranjeno nezadovoljstvo među potrošačima. Ova percepcija o visokim cenama može imati značajan uticaj na turizam, koji je ključni sektor crnogorske ekonomije. Sa visokom inflacijom i poskupljenjima koja su zahvatila mnoge sektore, turisti se mogu odlučiti za alternativne destinacije koje nude povoljnije cene.
Crna Gora se tradicionalno oslanja na turizam kao glavni izvor prihoda, a obala je jedan od najvažnijih resursa za privredu. Međutim, ukoliko se cene nastave kretati u ovom pravcu, postoji rizik da će se smanjiti broj posetilaca, što bi dodatno opteretilo ekonomsku situaciju u zemlji. U ovom trenutku, kada su globalni ekonomski uslovi nestabilni, važno je obratiti pažnju na percepciju potrošača i njihove stavove o cenama.
Analizirajući podatke, može se primetiti da visoke cene utiču na zadovoljstvo posetilaca i njihovu spremnost da se ponovo vrate. Mnogi turisti su spremni da plate više za kvalitetne usluge i proizvode, ali ukoliko smatraju da su cene neprihvatljive, verovatno će potražiti jeftinije opcije ili čak potpuno izbeći destinacije sa visokim troškovima. Ovo može imati dugoročne posledice po reputaciju Crne Gore kao turističke destinacije.
Osim toga, povećanje cena može dovesti do negativnog uticaja na lokalne preduzetnike i ugostitelje koji se bore da privuku posetioce. Visoke cene mogu smanjiti potražnju za uslugama i proizvodima, što može rezultirati smanjenjem prihoda i profitabilnosti za mnoge male biznise. Zbog toga je ključno da se razmotre strategije koje mogu pomoći u održavanju konkurentnosti crnogorskog turizma.
Da bi se prevazišao ovaj izazov, vlasti i turistički radnici mogli bi razmisliti o održavanju cena na prihvatljivom nivou, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta usluga. Postoji potreba za balansiranjem između profitabilnosti i pristupačnosti, kako bi se zadržali turisti i podstakao rast sektora. Pored toga, promocija lokalnih proizvoda i usluga po povoljnijim cenama može privući više posetilaca i stvoriti pozitivniju sliku o destinaciji.
U svetlu ovih saznanja, važno je nastaviti sa istraživanjem i analizom tržišta kako bi se bolje razumele potrebe i očekivanja potrošača. To može pomoći u oblikovanju budućih strategija i politika koje će omogućiti održavanje konkurentnosti Crne Gore kao turističke destinacije, ali i očuvanje lokalnog stanovništva i njihovih interesa.
U zaključku, visoke cene na crnogorskom primorju predstavljaju značajan izazov za turizam i ekonomiju zemlje. Potrebno je preduzeti korake kako bi se obezbedila održivost sektora i zadovoljstvo posetilaca. Uloga lokalnih zajednica, vlasti i privrednika je ključna u ovom procesu, kako bi se stvorila pozitivna i privlačna turistička destinacija koja će privući posetioce iz celog sveta.
