Strah od vožnje postaje sve prisutniji problem među mladim vozačima, a nova istraživanja pokazuju da se iza volana ne krije samo neiskustvo, već i ozbiljna anksioznost. Gust saobraćaj, učestale saobraćajne nesreće, agresivno ponašanje drugih učesnika u saobraćaju i stalna potreba za brzim donošenjem odluka stvaraju pritisak koji mnogi mladi teško podnose. Vožnja, koja je nekada simbolizovala slobodu i nezavisnost, za veliki broj mladih postaje izvor napetosti i straha.
Istraživanje sprovedeno u Holandiji ukazuje na ozbiljnost problema i otvara pitanje kako savremeni način života, pritisci i ubrzan tempo utiču na mentalno zdravlje mladih vozača. Podaci sugerišu da strah od vožnje nije prolazna faza, već stanje koje može imati dugoročne posledice ako se ne prepozna i ne reši na vreme.
Prema rezultatima istraživanja, čak 43% mladih vozača navodi da oseća strah ili pojačanu anksioznost tokom vožnje po mraku. Smanjena vidljivost, neosvetljeni putevi i osećaj gubitka kontrole dodatno pogoršavaju stanje, naročito kod onih koji nemaju dovoljno iskustva. Loši vremenski uslovi, poput kiše, magle ili snega, predstavljaju dodatni izvor stresa i čine da mladi vozači osećaju nesigurnost čak i na poznatim deonicama puta.
Vožnja u gustom saobraćaju zahteva konstantnu pažnju, brzo reagovanje i procenu ponašanja drugih učesnika. Istraživanje pokazuje da se 33,5% mladih vozača oseća nervozno zbog ponašanja drugih vozača, uključujući agresivnu vožnju, nagla preticanja i nepoštovanje saobraćajnih pravila. Ovakve situacije dodatno narušavaju samopouzdanje i stvaraju osećaj da je vožnja nepredvidiva i opasna, što kod mnogih izaziva trajnu anksioznost.
Zabrinjava podatak da čak 13% mladih vozača izbegava vožnju autoputem kad god je to moguće. Iako se autoputevi smatraju bezbednijim zbog jasne signalizacije i manjeg broja konflikata, mnogi mladi ih doživljavaju kao izuzetno stresne zbog velike brzine i gustog saobraćaja. Više od jednog od pet vozača namerno bira duže ili komplikovanije rute kako bi izbegao situacije koje doživljava kao previše zahtevne.
Anksioznost za volanom ne ostaje samo na putu – gotovo 12% mladih vozača navodi da strah od vožnje negativno utiče na njihov svakodnevni život. Ograničavanje kretanja, izbegavanje obaveza i oslanjanje na druge zbog straha od vožnje može dovesti do izolacije, smanjenog samopouzdanja i dodatnog psihološkog pritiska. Ova situacija može dodatno otežati društvene interakcije i profesionalni razvoj, čime se stvara začarani krug iz kojeg je teško izaći.
Istraživanje takođe pokazuje da žene češće pate od ovog problema nego muškarci, što dodatno ukazuje na potrebu za većom podrškom i razumevanjem ovog rastućeg fenomena. Ove informacije ukazuju na važnost pružanja adekvatne psihološke pomoći mladim vozačima i razvijanje strategija za prevazilaženje straha od vožnje.
Jedan od mogućih načina za prevazilaženje straha od vožnje jeste rad sa stručnjacima koji se bave mentalnim zdravljem, kao i edukacija o tehnikama opuštanja i upravljanja stresom. Takođe, uvođenje programa podrške za mlade vozače u okviru vozačkih škola može značajno smanjiti nivo anksioznosti i pomoći mladima da se osećaju sigurnije za volanom.
U zaključku, strah od vožnje predstavlja ozbiljan problem koji se sve više javlja među mladim vozačima. Potrebna su dalja istraživanja i razvoj strategija za podršku ovom uzrastu kako bi se smanjila anksioznost i poboljšala bezbednost na putevima. S obzirom na to da vožnja može značajno uticati na kvalitet života, važno je da društvo prepozna i adresira ovaj problem kako bi se mladim vozačima omogućilo da ponovo dožive vožnju kao simbol slobode i nezavisnosti.
