Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore, Danilo Šaranović, nedavno je najavio značajne promene u zakonodavnom okviru koji se tiče unutrašnjih poslova. Novi zakon o unutrašnjim poslovima, kako je istakao, otvara mogućnost zapošljavanja novih 1.500 službenika u roku od narednih 18 meseci. Ove promene su deo šireg procesa reforme policije, koji ima za cilj da unapredi njen rad i obezbedi profesionalnost, posebno u kontekstu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.
Šaranović je postavio nekoliko pitanja koja se odnose na protivnike reformi, ističući da je glavni cilj ovog zakona suzbijanje uticaja organizovanog kriminala na policiju. On je ukazao na to da postoje decenijske veze između sektora bezbednosti i kriminalnih grupa, te da je za put Crne Gore prema EU neophodna profesionalna i dekriminalizovana policija. Prema njegovim rečima, ovaj zakon bi trebao da ukloni sramotu koju je država doživela zbog embarga međunarodnih partnera na deljenje obaveštajnih i kriminalističkih podataka sa prethodnom policijom.
Direktor Uprave policije, Lazar Šćepanović, istakao je da su u vezi sa izmenama zakona imali komunikaciju sa Evropolom i relevantnim direktorima Evropske komisije, koji nisu imali primedbe na predložene amandmane. To ukazuje na to da su reforme dobrodošle na međunarodnom nivou, ali opozicija u Crnoj Gori ima drugačije viđenje situacije.
Poslanici opozicionih stranaka, uključujući Demokratsku partiju socijalista (DPS), Evropski savez i Hrvatske građanske inicijative, kritikovali su predložene zakone i zahtevali da se oni povuku iz procedure. Oni smatraju da zakoni krše osnovna ljudska prava i da će biti osporeni na Ustavnom sudu. Opozicija je naglasila da bi zapošljavanje u policiji trebalo da bude zasnovano na zaslugama, kao i da bi otpuštanja trebala da budu opravdana.
Šćepanović je ukazao na problematične aspekte ponašanja pojedinih policajaca, kao što je saradnja sa kriminalcima, što narušava poverenje građana. Opozicija je na konferenciji za novinare pozdravila najavu poslanika PES-a Miodraga Lakovića, koji je rekao da će napustiti stranku ako se zakoni izglasaju. Ovo pokazuje da su reforme izazvale duboke podele među strankama.
Evropska komisija je potvrdila da je primila pismo opozicionih poslanika i da će na njega odgovoriti u dogledno vreme. Oni očekuju da zapošljavanje u policiji bude transparentno i da se zasniva na meritokratiji. Delegacija Evropske unije u Podgorici takođe je obaveštena o postupku usvajanja izmena zakona i naglasila da je neophodno usklađivanje zakonskih odredbi sa pravnim tekovinama EU, posebno u vezi sa zaštitom podataka.
EU je ukazala na to da su odredbe o zaštiti podataka u predloženim zakonima još uvek neusaglašene sa zakonodavstvom EU, što može predstavljati prepreku za zatvaranje pristupnih pregovora. U tom smislu, EU je preporučila Crnoj Gori da ili uskladi te odredbe pre usvajanja zakona, ili da usvoji zakon i uskladi ih pre završetka pregovora o pristupanju.
Sve ove informacije ukazuju na to da se Crna Gora nalazi na prekretnici u pogledu svojih unutrašnjih poslova i reforme policije. Iako postoje jasni ciljevi i koraci ka njihovom ostvarenju, otpor opozicije i zabrinutosti o ljudskim pravima mogu otežati proces. U svakom slučaju, Crna Gora mora nastaviti sa radom na reformama kako bi se približila standardima EU i obezbedila sigurnost svojih građana.
