Danas, cena bakra dostigla je novi rekord, premašivši 11.400 dolara po toni. Ovaj porast cene je rezultat snažne potražnje iz Južne Koreje i Tajvana, koja je izazvala najveći talas povlačenja zaliha iz skladišta Londonske berze metala od 2013. godine. Ovaj skok cene bakra odražava globalne ekonomske trendove i promene na tržištu metala, koje su značajno uticale na industrijske sektore širom sveta.
Bakar je od početka godine poskupeo za 30%, a najviše je porastao u drugoj polovini godine. Ovaj rast cene nije samo rezultat potražnje, već i problema u snabdevanju iz ključnih zemalja proizvođača, poput Čilea i Indonezije. U Čileu, koji je jedan od najvećih proizvođača bakra na svetu, postoje problemi sa radnicima i štrajkovima, što dodatno utiče na proizvodnju. U Indoneziji, slični problemi sa infrastrukturom i regulativama otežavaju izvozne aktivnosti, što dodatno smanjuje globalnu ponudu bakra.
Pored problema u snabdevanju, na cenu bakra utiču i spekulacije o mogućim američkim carinama. Američki predsednik Donald Tramp je privremeno odustao od uvođenja carina na bakar, što je trgovcima omogućilo da preusmere fizičke količine ovog metala ka američkom tržištu. Ova odluka je uticala na globalnu dinamiku trgovine bakrom, jer su trgovci počeli da se pripremaju za potencijalne promene u carinskoj politici.
S obzirom na trenutne globalne ekonomske prilike, potražnja za bakrom se očekuje da će rasti, posebno u sektorima kao što su elektronika, građevinarstvo i obnovljivi izvori energije. Bakra je ključni materijal za proizvodnju električnih vozila i solarnih panela, što dodatno podstiče potražnju. Industrijski analitičari predviđaju da će se trend rasta cene bakra nastaviti, s obzirom na očekivanu ekspanziju tržišta električnih vozila i zelene tehnologije.
Uprkos trenutnom porastu cene, neki analitičari upozoravaju na mogućnost korekcije. Cene metala su često podložne fluktuacijama zbog globalnih ekonomskih faktora i promena u potražnji. Na primer, eventualno usporavanje rasta u ključnim ekonomijama, poput Kine, moglo bi negativno uticati na potražnju za bakrom.
Osim toga, promene u politici i regulativama, kao što su novi ekološki standardi i carine, mogu takođe imati značajan uticaj na tržište bakra. Tržište bakra ostaje osetljivo na geopolitičke tenzije, koje mogu uticati na snabdevanje i potražnju.
U zaključku, trenutni porast cene bakra je rezultat kombinacije snažne potražnje, problema u snabdevanju i spekulacija o carinama. Kako se globalna ekonomija nastavlja razvijati, a potražnja za bakrom raste, tržište će verovatno ostati dinamično i podložne promenama. Praćenje ovih trendova biće ključno za investitore i industrijske aktere koji se oslanjaju na ovaj važan metal.
