Cene dizela na londonskom tržištu dostigle su nivoe iznad 200 dolara po barelu, što je najviši iznos od 2022. godine. Ovaj porast cena uslovljen je strahovanjima da bi sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom mogli da se produže. U trenutku pisanja, referentne cene dizela u terminskim ugovorima iznosile su 1.527 dolara po toni, što predstavlja povećanje od skoro 12 odsto u odnosu na prethodno zatvaranje tržišta. Ovo se može prevesti u nešto više od 206 dolara po barelu.
Jedan od ključnih faktora koji je uticao na skok cena je prekid tranzita kroz Ormuski moreuz, što je značajno zaustavilo isporuke miliona barela rafinisanih proizvoda na globalnom tržištu. Ovaj moreuz predstavlja vitalnu tačku za pomorsku trgovinu energentima, a njegovo zatvaranje može imati dalekosežne posledice na globalno snabdevanje.
Od trenutka kada je započeo američko-izraelski rat sa Iranom krajem februara, cene dizela su na svetskim tržištima porasle brže od cena sirove nafte. Ova situacija ukazuje na povećanu potražnju za gorivima koja se koriste u transportu i industriji. Predsednik Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorio je da bi Evropa mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom dizela i avio-goriva do maja.
Birol je istakao da se sada već može primetiti nedostatak u Aziji, ali da bi Evropa ubrzo mogla da oseti slične posledice. Cene u Aziji su takođe privremeno premašile 200 dolara po barelu, što dodatno ukazuje na globalne tenzije u snabdevanju energentima. U cilju prevazilaženja krize, Evropu očekuje plasman na tržište od 73 miliona barela naftnih proizvoda i oko 35 miliona barela sirove nafte do kraja marta.
Prema analizama kompanije Kpler, Ormuski moreuz je ključan za globalnu pomorsku trgovinu, jer kroz njega prolazi 10,3 odsto ukupne trgovine dizelom, 19,4 odsto trgovine avio-gorivom i 16 odsto trgovine benzinom i naftom morskim putem. Ovo naglašava važnost ovog područja u globalnom snabdevanju energentima.
Dodatni pritisak na snabdevanje dolazi i od napada ukrajinskih dronova na ruske luke i rafinerije. Rusija, kao jedan od velikih izvoznika dizela, suočava se sa izazovima u pogledu izvoza. Naime, do jula, samo proizvođači mogu prodavati dizel stranim kupcima, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Birol je upozorio da je od početka rata uništeno oko 40 ključnih energetskih objekata na Bliskom istoku, i da će biti potrebno vreme da se ovi objekti ponovo stave u funkciju. On je zaključio da nam preti „veoma veliki poremećaj, najveći u istoriji“, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije.
U svetlu ovih događaja, tržište energenata postaje sve nestabilnije, a potrošači i industrija se suočavaju sa neizvesnošću u pogledu cena i dostupnosti goriva. S obzirom na to da su cene energenata već na visokom nivou, postoji bojazan da bi dalji sukobi mogli dodatno povisiti troškove, što bi imalo domino efekat na ekonomiju zemlje i potrošače.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti tokove snabdevanja i cene, jer bi svaki novi razvoj događaja mogao imati značajne posledice na globalno tržište energenata. Ova kriza je podsetnik na to koliko su globalni energetski tokovi međusobno povezani i koliko jedna regija može uticati na ostatak sveta.
