Srpski stočari se nalaze u izuzetno teškoj situaciji, suočavajući se sa jednim od najtežih perioda u poslednjoj deceniji. Cena žive mere tovljenika je pala ispod 150 dinara po kilogramu, dok su troškovi proizvodnje dostigli oko 250 dinara. Ova situacija gura male i srednje farme u značajne gubitke. U isto vreme, cene svinjskog mesa i prerađevina u maloprodaji ostaju visoke, dok uvoz preti domaćoj proizvodnji.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, naglašava da se problem cena tovljenika ponavlja svake godine, često na štetu farmera. „Cena je pala na oko 150 dinara po kilogramu i to je čist minus za proizvođača. S druge strane, vidimo da svinjska plećka bez kosti košta od 500 do čak 840 dinara. To jasno pokazuje da u lancu postoji prostor da cena bude fer i za farmere“, ističe Budimović.
On posebno ukazuje na ugroženost malih i srednjih farmi, koje čine više od 70% proizvodnje, a od kojih zavise čitave porodice. Ove farme su najviše pogođene trenutnim ekonomskim uslovima, a ukoliko se trend gubitaka nastavi, mnoge od njih bi mogle da odustanu od proizvodnje.
U vezi sa uvozom, Budimović objašnjava da se najveći deo uvoza odnosi na zamrznuto meso bez kostiju koje se koristi isključivo za preradu. „To meso ne može da se prodaje kao sveže. Uvoze ga kompanije koje nemaju klanice i kojima je to osnovna sirovina. Veterinarska inspekcija ima mehanizme kontrole kroz dokumentaciju i nadzor proizvodnje“, naglašava on.
Budimović takođe naglašava važnost domaće proizvodnje svežeg svinjskog mesa i obeležavanje proizvoda poreklom iz Srbije kao značajan korak ka većoj transparentnosti. Prema podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji se svinjarstvom bavi oko 150.000 domaćinstava, većinom malih proizvođača. Ukoliko se trenutni trend gubitaka nastavi, mnogi od ovih proizvođača mogli bi da odustanu od svinjarske proizvodnje.
„Državni podsticaji su već dali rezultate – broj krmača je povećan za oko 10.000. Ali je ključno da se uredi tržište i da svi u lancu – proizvođači, prerađivači i trgovci – imaju ekonomsku održivost“, dodaje Budimović. On smatra da je neophodno unapred planirati potrebe tržišta i obezbediti siguran plasman i cenu za farmere.
„Proizvođač mora da zna koliko da proizvede i po kojoj ceni će prodati. Bez toga, domaće svinjarstvo nema budućnost“, istakao je Budimović u razgovoru za RTS.
U svetlu ovih izazova, važno je da se pronađu dugoročna rešenja koja će omogućiti održivost srpske svinjarstva. Pored državnih podsticaja, neophodne su i marketinške strategije koje će promovisati domaće meso i osigurati potražnju na tržištu. Transparentnost u lancu snabdevanja, kao i podrška malim i srednjim farmama, ključni su faktori za opstanak ove industrije.
Ukoliko se ne preduzmu hitne mere za rešavanje problema disbalansa na tržištu mesa, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama po domaću proizvodnju i prehrambenu sigurnost. U tom kontekstu, saradnja između proizvođača, preradjivača i trgovaca postaje imperativ za očuvanje srpske svinjarstva i ekonomije u celini.
