Tokom letnje turističke sezone, Hrvatska beleži nagli rast cena na obali, što postaje sve očiglednije kako lokalnom stanovništvu, tako i turistima. Cene namirnica i higijenskih proizvoda su često znatno više nego u unutrašnjosti zemlje, što predstavlja izazov za mnoge posetioce.
Prema britanskom portalu Express, najizraženija poskupljenja se beleže u manjim turističkim mestima. Tokom letnje sezone, potražnja za raznim proizvodima vrtoglavo raste, pa mnogi turisti dolaze sa zalihama hrane i sredstvima za domaćinstvo kako bi izbegli dodatne troškove. Na primer, u Tribunju, cene su u proseku skočile za 10,38 odsto.
Za poređenje, pakovanje toalet papira koje u Zagrebu košta 2,79 evra, u Tribnju se prodaje za 3,32 evra, što predstavlja rast od 19,1 odsto. Sličan trend se primećuje i kod sredstava za čišćenje, koje je poskupelo sa 2,59 na 2,99 evra, kao i kod jogurta, čija je cena porasla sa 0,99 na 1,08 evra po litru.
Ekonomista Mladen Vedriš ističe da su ovo proizvodi koje turisti svakodnevno koriste tokom boravka u apartmanima, što direktno utiče na rast cena u manjim mestima. U nekim delovima Istre, poput Žminja, cena toalet papira već je skočila za 17 odsto. Ova situacija ukazuje na to da manja mesta imaju specifične ekonomske izazove tokom turističke sezone.
Hrvatska je nedavno uvela državnu aplikaciju koja omogućava praćenje maloprodajnih cena, obuhvatajući gotovo devet miliona proizvoda. Ova aplikacija omogućava precizniju analizu sezonskih kretanja na tržištu, što može pomoći i potrošačima da bolje razumeju dinamiku cena.
Prema podacima RTL Direkta, nakon Tribunja, sledeća mesta sa značajnim rastom cena su Posedarje sa 10,1 odsto, Pakoštane i Pomer sa po 10 odsto, kao i Pašman sa 9,96 odsto. Iako je situacija u većim gradovima poput Splita i Dubrovnika nešto stabilnija, i tamo se beleži rast cena. U Splitu su cene skočile za oko 1 odsto, dok je u Dubrovniku rast dostigao skoro 3 odsto.
Vedriš upozorava da, ukoliko se trenutni trend nastavi tokom cele godine, godišnji rast cena u obalskim mestima može preći i 20 odsto. Ovaj fenomen može imati dugoročne posledice na turizam i lokalnu ekonomiju, jer visoke cene mogu odvratiti turiste od poseta ili ih naterati da preispitaju svoje troškove tokom odmora.
Turisti, s obzirom na trenutnu situaciju, sve više razmišljaju o svojim troškovima i načinima na koje mogu uštedeti. Mnogi od njih donose vlastite zalihe hrane i pića, što dodatno pritisne lokalne prodavnice i uslužne delatnosti. Ovo može izazvati smanjenje potrošnje u lokalnim ekonomijama, što može imati dugoročne posledice po održivost poslovanja.
Osim neposrednog uticaja na turizam, rast cena može uticati i na kvalitet života lokalnog stanovništva. Sa poskupljenjem osnovnih namirnica i higijenskih proizvoda, mnogi će se suočiti sa otežanim životnim uslovima. U tom smislu, važno je da lokalne vlasti i turističke agencije prepoznaju ovaj problem i pokušaju da ga reše kroz različite strategije, uključujući promociju lokalnih proizvoda i održivog turizma.
Na kraju, situacija sa rastom cena na hrvatskoj obali postavlja važna pitanja o budućnosti turizma u ovoj zemlji. Da li će visoke cene odvratiti turiste ili će se prilagoditi novim uslovima? Kako će lokalne zajednice odgovoriti na ove izazove? Ova pitanja ostaju otvorena, dok se Hrvatska suočava sa izazovima koji donosi letnja turistička sezona.
