Cene stanova u Rumuniji nastavile su da raste tokom 2023. godine, beležeći prosečno povećanje od 14 odsto na nacionalnom nivou. Grad Krajova, smešten na jugozapadu zemlje, prvi put se našao na vrhu grafikona, sa impresivnim porastom cena nekretnina od 21 odsto. Ove informacije prenosi portal Digi24.
Povećanje cena stanova dovelo je Krajovu na četvrto mesto na listi najskupljih gradova u Rumuniji, sa prosečnom traženom cenom od 2.095 evra po korisnom kvadratnom metru. Ovaj trend rasta cena nekretnina u Krajovi može se povezati sa povećanjem potražnje za stanovima, kao i s razvojem infrastrukture i ekonomskim napretkom u ovom regionu.
U glavnom gradu Rumunije, Bukureštu, takođe je zabeležen značajan rast cena nekretnina. Prosečna cena u Bukureštu porasla je za oko 17 odsto, što čini drugi najveći porast na nacionalnom nivou, odmah iza Krajove. Ovaj trend rasta cena nekretnina u Bukureštu može se objasniti povećanjem broja stanovnika i investicija u nekretnine, što dodatno podstiče potražnju.
Osim Krajove i Bukurešta, i drugi gradovi u Rumuniji beleže rast cena nekretnina, ali nije svuda isti. U drugim delovima zemlje, poput Temišvara i Jasi, cene su takođe porasle, ali ne u istom intenzitetu kao u glavnim gradovima. Temišvar je beležio povećanje od 10 odsto, dok je Jasi imao skok od 9 odsto. Ovi gradovi takođe su privukli pažnju investitora i mladih porodica koji traže pristupačnije opcije stanovanja.
Analitičari smatraju da porast cena nekretnina u Rumuniji može biti rezultat nekoliko faktora. Prvo, ekonomski oporavak posle pandemije COVID-19 doprineo je povećanju potražnje za nekretninama. Mnogi ljudi su se odlučili za kupovinu stanova umesto iznajmljivanja, što je dodatno povećalo pritisak na tržište. Drugo, niske kamatne stope na stambene kredite podstiču kupce da se odluče za kupovinu, što dodatno utiče na rast cena.
Međutim, sa rastom cena nekretnina dolaze i izazovi. Mnogi potencijalni kupci suočavaju se s problemima u pristupu tržištu zbog visokih cena, što može otežati mladim porodicama da pronađu odgovarajuće stanove. Takođe, analitičari upozoravaju da bi ovakvi trendovi mogli dovesti do stvaranja balona na tržištu nekretnina, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju.
U svetlu ovih informacija, vlada i lokalne vlasti će morati da razmotre strategije za regulisanje tržišta nekretnina i olakšavanje pristupa stanovanju. Moguće mere uključuju podsticanje izgradnje novih stanova, kao i pružanje subvencija za kupovinu prvih nekretnina mladim porodicama.
Osim toga, investitori će morati da budu oprezni pri donošenju odluka o kupovini stanova kako bi izbegli potencijalne gubitke u slučaju da se tržište stabilizuje ili padne. U ovom trenutku, mnogi se pitaju da li će trenutni trend rasta cena nekretnina nastaviti ili će se tržište prilagoditi novim uslovima.
U svakom slučaju, situacija na tržištu nekretnina u Rumuniji ostaje dinamična i izazovna, a promene u cenama bi mogle imati značajan uticaj na ekonomiju i životni standard građana. Razumevanje ovih trendova i prilagođavanje strategija može biti ključno za budući razvoj ovog sektora.
