Nju je pre tačno deset godina ubila žena (50) iz okoline Rume. Ona je nesrećnu novinarku pretukla, a potom je preklala srčom od razbijene flaše viskija. Zločinu je najverovatnije prethodila svađa, jer je ćerka osumnjičene kod penzionisane novinarke ranije živela kao podstanar. Osumnjičena je banula novinarki na vrata, pod izgovorom da je došla da pokupi ćerkine stvari iz sobe. Iz nepoznatih razloga, gošća je u jednom trenutku dohvatila flašu od viskija sa stola i njome izudarala domaćicu po glavi. Pomahnitala žena je zatim iz dvorišta dovukla drveni panj, kojim je nastavila da udara penzionerku gde god je stigla, da bi joj na kraju prerezala vrat delićima slomljene flaše.
Dok je žena (77) umirala u lokvi krvi na podu dnevne sobe, okrivljena je izvršila premetačinu po kući, a sa mesta zločina je pobegla sa njenim mobilnim telefonom. Izmasakrirano telo majke pronašla je sledeći dan ćerka koja je satima pokušavala da majku dobije telefonom. Kada je ušla u majčin dom, u dnevnom boravku je zatekla jeziv prizor. Majčino izmasakrirano telo i lice ležalo je nepomično u lokvi krvi. Uz vrisku i zapomaganje, pozvala je policiju, koja je posle uviđaja krenula u potragu za svirepim ubicom. Samo tri sata po prijavi zločina, policija je u novosadskom naselju Podbara uhapsila ženu (50) u iznajmljenom stanu, u kome se mesecima unazad skrivala, jer je za njom bila raspisana centralna poternica zbog imovinskih krivičnih dela.
Na saslušanju je pred inspektorima hladnokrvno priznala svaki detalj zločina. „Kad mi je prišla, rekla sam joj da moram hitno do kupatila. Pri izlasku sam ugledala punu flašu viskija. Nešto mi je tog trenutka ‘kvrcnulo’, uzela sam flašu i s leđa je udarila nekoliko puta po glavi. Ona je pala. Nastavila sam da je udaram svom snagom,“ izjavila je ubica. „Iako se nije pomerala, odlučila sam da budem sigurna da je mrtva. Uzela sam panj i njime je još izudarala po glavi i leđima, ne znam ni sama koliko puta. Krvi je bilo svugde, i po meni. Otišla sam u kupatilo, oprala se, a onda uzela njen telefon. Zaključala sam vrata i ključ bacila u kontejner. Otišla sam kući, napravila ćerki i meni za večeru špagete bolonjeze i legla da spavam.“
Ipak, pred sudom je „promenila ploču“. „Jako mi je žao, kajem se što sam to uradila. Sramota me je pred njenom i mojom porodicom, pred Bogom. Nikad se nismo svađale, pa ni taj dan. Njen mobilni telefon sa stola sam zgrabila da ne pozove nekoga i kaže da sam je napala, ne da bih stekla korist. Ne znam zašto sam to uradila. Noćima razmišljam i ne mogu da shvatim. Nisam imala razlog,“ neubedljivo se „kajala.“ Ubijena žena (77) bila je među prvim televizijskim novinarima koji su se specijalizovali za praćenje poljoprivrede u bivšoj Jugoslaviji i prvi urednik emisije za poljoprivrednike „Brazde“ na tadašnjoj Televiziji Novi Sad.
Iza sebe je ostavila ćerku i sina, kao i četvoro unučadi. Ovaj strašan zločin ostavio je dubok trag u zajednici i izazvao brojne reakcije, kako medija, tako i javnosti. Mnogi su se pitali kako je moguće da dođe do ovakvog nasilja i zašto je do njega uopšte došlo. Pitanje motivacije ostalo je neodgovoreno, a tragedija se i dalje prepričava kao upozorenje o posledicama nasilja i zlostavljanja.
Ovo ubistvo ne bi trebalo da bude samo još jedna u nizu zločina koji se prikazuju u medijima, već bi trebalo da bude podstrek za dublje razumevanje problema nasilja u porodici i među poznanicima. U ovom slučaju, jasno se vidi kako se jedna banalna svađa može pretvoriti u tragediju koja će zauvek promeniti živote mnogih. Porodice žrtava ovakvih zločina često ostaju bez podrške i suočavaju se s gubitkom koji je nemerljiv, dok zločinci često dobijaju prilike da se brane ili čak promene svoje izjave, kao što je to slučaj bio i ovde. Samo zajedničkim naporima možemo raditi na sprečavanju ovakvih tragedija u budućnosti.
