Međunarodna svemirska stanica (MSS), koja se nalazi u niskoj orbiti Zemlje, ovog novembra obeležava 25 godina postojanja. U proteklih četvrt veka, stanica je ugostila više od 290 ljudi iz 26 zemalja, uključujući profesionalne astronaute, svemirske turiste i filmske reditelje. Prema podacima NASA-e, MSS je bila domaćin više od 4.000 eksperimenata koje su sproveli istraživači iz 110 zemalja.
MSS je postala ključna tačka za trening astronauta za buduće misije u duboki svemir, uključujući Artemis misije koje planiraju povratak ljudi na Mesec prvi put nakon više od 50 godina, kao i misije ka Marsu. Povodom obeležavanja ovog značajnog jubileja, Euronews se osvrće na istoriju Međunarodne svemirske stanice.
Ideja o izgradnji svemirske stanice potekla je još pedesetih godina prošlog veka, kada je američka vlada započela planove za modularnu orbitalnu stanicu. Tokom šezdesetih godina, SAD i SSSR su razvijali sopstvene koncepte stanica. Projektovanje MSS-a dobilo je zeleno svetlo 1984. godine, kada je tadašnji predsednik Ronald Regan odobrio budžet, a projekat su podržali partneri iz Evrope, Kanade i Japana.
Evropska svemirska agencija (ESA) pridružila se projektu 1988. godine, izgradivši ključne segmente stanice, uključujući laboratoriju Columbus. ESA je takođe razvila Automatizovane transportne vozile (ATV) koja su prevozila opremu i naučne instrumente na MSS. Ova međunarodna saradnja rezultirala je najvećim objektom koji je čovečanstvo ikada postavilo u orbitu.
Tokom 25 godina, MSS je postala svedok mnogih istorijskih trenutaka. Godine 2003, ruski astronaut Jurij Maljenčenko oženio se tokom boravka na stanici, dok je američki astronaut Majk Fink 2004. godine slušao rođenje svoje ćerke sa MSS-a. Stanica je takođe bila mesto tragičnih vesti, kao što su smrt članova porodice astronauta.
Prvi svemirski turist, Denis Tito, posetio je MSS 2001. godine, a Rusi su nastavili da lete s privatnim klijentima, uključujući filmske ekipe. Stanica ostaje aktivna i do danas, a u junu 2025. dočekala je prve astronaute iz Indije, Poljske i Mađarske.
Međutim, MSS se polako približava kraju svog životnog veka. NASA, Roscosmos i partnerske države planiraju da je bezbedno obore na Zemlju 2030. godine, zamenjujući je komercijalnim platformama u orbiti. Ova operacija planira se uz podršku SpaceX-a, koji će obezbediti kapsulu za bezbedan povratak MSS-a na Zemlju.
Evropska svemirska agencija najavila je nastavak aktivnosti u niskoj Zemljinoj orbiti kroz program Terrae Novae, koji će slati robote kao prethodnicu ljudskim misijama na Mesec i Mars. ESA takođe planira nove komercijalne ugovore za opremu i istraživanja, omogućavajući evropskim naučnicima da nastave rad u svemiru.
Ova 25-godišnja istorija MSS-a ne samo da osvetljava napredak ljudske tehnologije, već i postavlja temelje za buduće istraživačke misije koje će oblikovati našu prisutnost u svemiru.
