Ekonomista Ervin Pašanović je danas u izjavi za Tanjug govorio o značaju „Crnog petka“ kao fenomena koji doprinosi domaćoj ekonomiji i potrošačkom ponašanju. Prema njegovim rečima, ovaj događaj je više od običnog sniženja cena; on predstavlja deo šire praznične potrošačke sezone u Sjedinjenim Američkim Državama, kada trgovci nude velika sniženja kako bi ispraznili zalihe i pripremili se za novu sezonu.
Pašanović je podsetio da „Crni petak“ ima svoje korene u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je postao sinonim za potrošački haos i užurbanost koja prati prazničnu sezonu. Ovaj dan obeležava kraj trgovinske godine, što trgovcima omogućava da oslobode skladišta, a potrošačima da pronađu povoljne ponude. „To je marketinška strategija koja funkcioniše već decenijama“, rekao je Pašanović, naglašavajući da je ovaj model bio uspešan sve do trenutka kada je Kina postala istaknuti igrač na svetskom tržištu.
Ulazak Kine na svetsko tržište, prema njegovim rečima, značajno je promenio dinamiku globalne trgovine, a to se odražava i na „Crni petak“. Pašanović smatra da je prisustvo kineskih proizvoda, često po nižim cenama, stvorilo konkurenciju koja može uticati na američke trgovce, ali i na potrošače širom sveta. Ova promena može da dovede do prilagođavanja strategija prodaje i marketinga, kako bi se zadržali kupci i osiguralo uspešno poslovanje.
Osim ekonomskih aspekata, Pašanović se osvrnuo i na društvene aspekte „Crnog petka“. On je naglasio da je ovaj dan takođe prilika za okupljanje porodica i prijatelja, što dodatno doprinosi jačanju zajednica. Ljudi se često okupljaju da zajedno idu u šoping, razmenjuju iskustva i uživaju u prazničnom duhu. „Druženje i zajedništvo su vrednosti koje se ne mogu meriti novcem“, dodao je on.
Pašanović je istakao da bi lokalne ekonomije, uključujući i Srbiju, mogle imati koristi od uvođenja sličnih koncepata, koji bi ohrabrili potrošače da više troše na domaće proizvode. On veruje da bi lokalni trgovci i proizvođači mogli iskoristiti prilike koje donosi „Crni petak“ da privuku kupce i promovišu svoje proizvode.
U Srbiji, iako „Crni petak“ nije tradicionalno obeležen kao u SAD-u, poslednjih godina sve više trgovaca počinje da se priključuje ovoj globalnoj pojavi. Pašanović predlaže da trgovci u Srbiji razmotre strategije koje bi mogle da uključuju sniženja cena, ali i promocije lokalnih proizvoda. „Važno je da se potrošači podstiču da razmišljaju o tome gde troše svoj novac i da podrže domaće proizvođače“, rekao je on.
Na kraju, Pašanović je naglasio značaj svesti o potrošačima i njihovoj ulozi u oblikovanju tržišta. „Kupci imaju moć da utiču na ekonomiju jednostavno svojim izborima. Svaki put kada izaberu da kupe lokalno, oni doprinose rastu i razvoju svoje zajednice“, zaključio je on.
U svetlu ovih izjava, jasno je da „Crni petak“ predstavlja više od samo dana sniženja; on je simbol potrošačke kulture koja ima duboke ekonomske i društvene implikacije. Kako se globalna ekonomija i dalje razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će se fenomen „Crnog petka“ prilagoditi novim izazovima i prilikama, kako u Americi, tako i u Srbiji i širom sveta.
