Ptica dodo, nekada simbol izumiranja, možda će se uskoro vratiti u svoje prirodno stanište na Mauricijusu. Američka kompanija „Colossal Biosciences“, poznata po planovima oživljavanja izumrlih vrsta, najavila je da su prvi put uspeli da uzgoje primordijalne germinativne ćelije golubova, koje su osnova za spermatozoide i jajne ćelije. Ovaj korak smatraju ključnim za vraćanje dodo ptica, koje su zapravo bile vrsta golubova.
Kompanija iz Teksasa, koja je već privukla pažnju zbog planova da „oživi“ vunaste mamute, takođe je razvila genetički modifikovane kokoške koje će služiti kao surogati za dodo ptice. Kokoške će primiti primordijalne germinativne ćelije Nicobar golubova, najbližih živih rođaka dodo ptica, i na taj način doneti na svet nove dodo ptice. „Okvirno, mislimo da je to još pet do sedam godina, ali ni 20 godina nije daleko“, rekao je izvršni direktor kompanije, Ben Lam.
„Colossal“ surađuje sa organizacijama za zaštitu divljih životinja kako bi odredili sigurna mesta na Mauricijusu, gde bi ove ptice mogle ponovo da žive slobodno. „Naš cilj je da proizvedemo dovoljno dodo ptica sa dovoljno genetske raznolikosti da ih možemo vratiti u divljinu“, dodao je Lam.
Dodo ptice su se nekada naseljavale šume Mauricijusa, ali su postale žrtve ljudske aktivnosti. Gubitak staništa i uvođenje invazivnih vrsta, poput pacova i svinja, ubrzali su njihov nestanak. Poslednji primerak dodo ptice uočen je 1662. godine. U „Colossal“-u veruju da njihove metode genetskog uređivanja mogu da vrate dodo ptice u njihovo nekadašnje stanište.
Naučna direktorka kompanije, Bet Šapiro, istakla je da su radili na genetskoj modifikaciji ptica više od godinu dana. „Ovo nije proces gde ćemo jednostavno baciti hiljade dodo ptica na Mauricijus. Biće to spor, pažljiv i promišljen proces“, rekla je.
Međutim, neki stručnjaci su skeptični. Leonardo Kampanja, evolucioni biolog, naglasio je da postoji mnogo nepoznanica oko genetskog stvaranja dodo ptica. „Teško je znati šta je potrebno da bi se dodo genetski stvorio“, rekao je on. Kritičari takođe upozoravaju da ovakvi projekti mogu odvratiti pažnju od stvarnih pretnji koje ugrožavaju mnoge vrste danas.
U trenutku kada je oko dva miliona vrsta u opasnosti od izumiranja, neki naučnici smatraju da bi fokus na oživljavanje izumrlih vrsta mogao da bude „opasna distrakcija“. Rič Grenjer sa Univerziteta u Oksfordu upozorava da bi ovakvi projekti mogli dovesti do etičkih dilema i dodatno podstaknuti aktivnosti koje vode do izumiranja vrsta.
„Colossal“ je nedavno dobio dodatnih 120 miliona dolara za dalja istraživanja, a vrednost kompanije je procenjena na 10,2 milijarde dolara. Među poznatim investitorima su Tom Brady, Paris Hilton i Tajger Vuds. Ovaj projekat, iako kontroverzan, nastavlja da izaziva interesovanje javnosti i naučne zajednice.
