Čovečanstvo će do sutra potrošiti celokupan godišnji proračun prirodnih resursa koje zemljini ekosistemi mogu da obnove, upozorila je WWF Adria, regionalni ogranak Svetske organizacije za prirodu. Nakon tog datuma, ljudska potrošnja će preći u ekološki dug, što znači da će se prirodni kapital trošiti brže nego što priroda može da ga obnovi.
Za zemlje Balkana, situacija je još ozbiljnija. Srbija je već u ekološkom dugu od 16. maja, dok su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora prešle ovu granicu ranije tokom aprila. Ovi podaci ukazuju na to da način proizvodnje i potrošnje u ovom regionu zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi, iako se često smatra da je potrošnja u Balkanskim zemljama umerenija.
Prema proračunima organizacije Global Footprint Network, čovečanstvo trenutno koristi prirodne resurse 73% brže nego što Zemljini ekosistemi mogu da ih obnove, što odgovara potrošnji od 1,73 planete Zemlje. Ova prekomerna potrošnja dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta.
Saradnica za komunikacije u WWF-Adriji, Aleksandra Ugraković, naglasila je da iako Dan ekološkog duga ove godine pada šest dana kasnije nego prethodnih godina, to nije rezultat smanjenja pritiska na prirodu. Umesto toga, to je rezultat ažuriranja podataka i metodologije izračunavanja. „Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je kao da cele godine trošite 1,73 plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku će nas razlika skupo koštati,“ istakla je Ugraković.
Posledice prekomerne potrošnje prirodnih resursa već su vidljive. Gubitak šuma, degradacija tla, nestanak bioraznovrsnosti i povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dodatno pojačavaju klimatsku krizu i ugrožavaju sigurnost hrane i resursa.
WWF Adria ukazuje na to da rešenja postoje. Od smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do održive proizvodnje hrane i efikasnijeg korišćenja energije i prirodnih resursa, postoji niz mera koje se mogu preduzeti. Ipak, kako bi se Dan ekološkog duga pomerio na kasniji datum, potrebne su hitne i sistemske promene u načinu proizvodnje, potrošnje i upravljanja prirodnim bogatstvima.
Globalna situacija sa ekološkim dugom zahteva kolektivnu akciju i svest o problemima koje prekomerna potrošnja uzrokuje. Čovečanstvo mora preuzeti odgovornost za svoje postupke kako bi osiguralo održivu budućnost za sebe i sledeće generacije. Samo kroz promene u načinu na koji se odnosimo prema prirodi, možemo se nadati da ćemo smanjiti ekološki dug i očuvati planetu za buduće generacije.
