Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, ponovo je u centru pažnje zbog skandala vezanog za njegov imovinski karton. Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) utvrdila je da je Đukanović prekršio zakon jer nije prijavio ručne satove vredne više od 200.000 evra. Ova situacija dodatno ukazuje na nedostatak zakona o poreklu imovine, koji bi omogućio oduzimanje nezakonito stečenog imetka, čime bi se funkcioneri prethodnih i aktuelnih vlasti suočili sa mogućim posledicama za svoje postupke.
Tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv Đukanovića, ali konačna odluka će biti doneta nakon prikupljanja svih relevantnih informacija i dokaza. Dejan Milovac iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) naglašava da su još pre šest godina podneli inicijativu za pokretanje postupka protiv Đukanovića, ali se sada čini da bi svaka odluka mogla biti uslovljena vremenskim okvirom, što umanjuje njenu snagu.
Đukanović se pravda da je jedan od satova dobio pre nego što su postojale zakonske obaveze za prijavljivanje takvih poklona, dok za druge tvrdi da su u pitanju falsifikovane fotografije. Milovac međutim smatra da bi, čak i da je Đukanović satove „našao na ulici“, morao da ih prijavi Agenciji, s obzirom na to da je bio na javnoj funkciji. Ova situacija je podsetila javnost na aferu „satovi“, koja je počela 2019. godine kada je Duško Knežević, predsednik „Atlas grupe“, izneo dokaze o Đukanovićevim luksuznim satovima na društvenim mrežama.
Nedostatak zakona o poreklu imovine u Crnoj Gori stvara prostor za nelagalno sticanje imetka, a funkcioneri često uspevaju da izbegnu odgovornost. Bez regulative koja bi jasno definisala kako se postupati sa nezakonito stečenim imetkom, mnogi političari ostaju van domašaja zakona. U kontekstu ove situacije, važno je napomenuti da su slični slučajevi poznati u mnogim zemljama širom sveta, ali je u Crnoj Gori posebno naglašena potreba za promenama u pravnom okviru.
S obzirom na trenutnu situaciju, postoji zabrinutost da će Đukanović, kao i drugi javni funkcioneri, proći sa minimalnim posledicama za svoje postupke. Kritičari smatraju da bi usvajanje zakona o poreklu imovine moglo značajno smanjiti nivo korupcije i povećati odgovornost javnih funkcionera. Bez takve zakonske regulative, funkcioneri će i dalje imati mogućnost da neprijavljuju svoj imetak, što može podstaći dalju korupciju i nepravdu u društvu.
S obzirom na to da se u Crnoj Gori često postavljaju pitanja o transparentnosti i odgovornosti vlasti, ovaj slučaj može poslužiti kao okidač za širu diskusiju o potrebnim reformama u pravosudnom sistemu i borbi protiv korupcije. Praksa neprijavljivanja imovine i izbegavanje odgovornosti predstavlja ozbiljan problem koji mora biti rešen kako bi se obezbedila pravda za sve građane.
U zaključku, situacija sa Milo Đukanovićem i njegovim nezakonito stečenim imetkom je samo jedan od mnogih primera koji ukazuju na potrebu za reformama u Crnoj Gori. Uvođenje zakona o poreklu imovine bi moglo biti ključno za smanjenje korupcije i poboljšanje poverenja građana u institucije. Borba protiv korupcije zahteva zajednički napor svih društvenih aktera, a građani imaju pravo da očekuju transparentnost i odgovornost od svojih lidera. Samo tako se može izgraditi društvo u kojem će pravda biti dostupna svima, a ne samo privilegovanim pojedincima.
