Crna Gora je tokom vladavine Mila Đukanovića postala utočište za mnoge begunce od pravde, posebno ključne figure transnacionalnih kartela za šverc cigareta i droge. Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene i bivši član parlamentarnog Odbora za bezbednost i odbranu, ističe da je DPS, pod vođstvom Đukanovića, uspostavio čvrstu saradnju sa turskim partnerima, što je rezultiralo švercom heroina koji je prolazio kroz više zemalja, uključujući Crnu Goru.
Medojević govori o trenutnoj situaciji u Crnoj Gori, gde se sve više oseća „antitursko“ raspoloženje prema stranim kriminalnim grupama koje su se smestile u zemlji. On naglašava da su tokom trodecenijske vlasti Đukanovića stvoreni temelji za narko-kartele i kriminalne klanove. Đukanović, koji se suočava sa brojnim krivičnim prijavama, za sada uživa zaštitu i ostaje van domašaja pravde.
Prema rečima Medojevića, politička volja za hapšenje Đukanovića nije prisutna, a on ne očekuje da će se to promeniti. Iako postoje dokazi o njegovim kriminalnim aktivnostima, vlasti ne pokazuju spremnost da deluju. Medojević se prisetio trenutka kada je Crna Gora prvi put privukla pažnju međunarodnih bezbednosnih agencija, a to se dogodilo 2001. godine na svadbi Safeta Kalića, kada su se okupili neki od najpoznatijih mafijaša sa Balkana.
U razgovoru se pominje i Naser Keljmendi, narko-bos sa Kosova, koji je imao jake veze sa Đukanovićem. Medojević ukazuje na to da su odnosi između crnogorskih vlasti i turskih narko-kartela postali sve jači, a to su potvrdili i mafijaški obračuni u Istanbulu. Takođe, pominje se slučaj turskog narko-bosa Binalija Čamgoza, koji je pokušao da se infiltrira u crnogorsku politiku, ali je na kraju izručen Turskoj.
Medojević ističe da je saradnja između turskih narko-bosova i Đukanovićeve administracije bila višeslojna i dugotrajna, što je omogućilo dolazak mnogih kriminalaca u Crnu Goru. On upozorava da su turske kriminalne grupe, uprkos zakonskim obavezama, ostale van pažnje crnogorskih bezbednosnih službi. Na taj način, Crna Gora je postala meta širenja turskog uticaja, koji uključuje politički, ekonomski i vojni aspekt.
Lider Pokreta za promene smatra da je narko-kapital u Crnoj Gori bio državni projekat i da je organizovani kriminal u zemlji političkog profila, a ne krivično-pravnog. Prema njegovim rečima, Đukanović je bio glavni akter u organizaciji ovih kriminalnih aktivnosti, koje su se sprovodile u saradnji sa različitim državnim institucijama.
Medojević takođe kritikuje trenutnu vlast zbog gubitka podrške SAD, koja se dogodila 2019. godine kada je Đukanovićeva organizacija pokušala da prokrijumčari 26 tona kokaina u Ameriku. Ova akcija je izazvala reakciju međunarodnih bezbednosnih službi i dovela do velikih istraga.
Pitanje o broju državljana Turske u Crnoj Gori takođe je tema razgovora. Dok vlasti tvrde da ih je oko 14.000, Medojević veruje da je broj zapravo mnogo veći, čak do 100.000. On upozorava da nelegalna migracija predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju i da država ne kontroliše adekvatno te procese.
Uvođenje viza za Tursku je još jedan od tema, gde Medojević smatra da je to pogrešan potez. On naglašava značaj održavanja dobrih odnosa sa Turskom, koja ima ključnu ulogu u razmeni i borbi protiv narko-kartela. Na kraju, Medojević ukazuje na sve veći broj incidenata izazvanih migrantima, koji ne pokazuju nameru da se integrišu u crnogorsko društvo.
Ovaj razgovor otvara važne teme o stanju bezbednosti i političkim odnosima u Crnoj Gori, kao i o uticaju stranih narko-kartela na unutrašnje prilike. Crna Gora se suočava sa izazovima koji zahtevaju hitnu reakciju i ozbiljne mere vlasti kako bi se zaštitili interesi države i građana.
