Crna Gora je svojim glasom protiv rezolucije UN o borbi protiv glorifikacije nacizma, neonacizma i drugih oblika rasizma, diskriminacije i ksenofobije jasno pokazala da nije spremna da se ozbiljno opredeli za antifašističke vrednosti. Ova odluka je izazvala brojne reakcije i otvorila diskusiju o tome kakav je stav Crne Gore prema važnim pitanjima ljudskih prava i demokratije.
U junu 2024. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju koja se bavi problematikom glorifikacije nacizma i neonacizma. Ova rezolucija je rezultat višegodišnjeg pritiska različitih zemalja, nevladinih organizacija i međunarodnih tela koja se bore protiv ekstremizma i mržnje. Rezolucija poziva sve države članice da preduzmu konkretne mere kako bi se suprotstavile ovim pojavama i promovisale vrednosti tolerancije i poštovanja ljudskih prava.
Međutim, Crna Gora je bila jedna od samo nekoliko zemalja koje su glasale protiv ove rezolucije. Ova odluka je izazvala šok i osudu u domaćim i međunarodnim krugovima. Kritičari smatraju da je ovakav potez rezultat političke situacije u zemlji, gde se nacionalističke i ekstremističke struje sve više jačaju. Naime, u poslednje vreme, u Crnoj Gori je zabeležen porast retorike koja se može okarakterisati kao nacionalistička, a neki smatraju da je to reakcija na promene u vlasti i društvenim odnosima.
U poslednjim godinama, Crna Gora je prošla kroz značajne političke turbulencije. Nakon višegodišnje vladavine DPS-a (Demokratska partija socijalista), na vlast su došle koalicije koje su se oslanjale na nacionalističke stranke. Ova promena vlasti je donela i promene u društvenim odnosima, što je dovelo do polarizacije društva. Mnogi smatraju da su nacionalističke stranke iskoristile ovu situaciju kako bi se dodatno učvrstile na političkoj sceni, što je rezultiralo i ovakvim odlukama na međunarodnom nivou.
Glasanje Crne Gore protiv rezolucije UN izazvalo je zabrinutost među ljudima koji se bore za ljudska prava i demokratiju. Oni upozoravaju da ovakvi potezi mogu dovesti do daljnje normalizacije ekstremizma i mržnje u društvu. Uloga Crne Gore na međunarodnoj sceni je od ključnog značaja, posebno zbog njenog statusa kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvo ponašanje moglo ugroziti proces pristupanja EU, jer članstvo podrazumeva i poštovanje osnovnih ljudskih prava i vrednosti demokratije.
Pored toga, ova situacija može imati i ozbiljne posledice na unutrašnju politiku Crne Gore. Nacionalističke stranke koje su podržale glasanje protiv rezolucije bi mogle dobiti dodatnu podršku, što bi moglo dovesti do daljnje polarizacije društva i povećanja tenzija među različitim etničkim grupama. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je Crna Gora poznata po svojoj multietničnosti i raznolikosti, a ovakvi potezi mogu ugroziti tu harmoniju.
U svetlu svega ovoga, neophodno je da se u Crnoj Gori pokrene ozbiljna diskusija o vrednostima koje društvo želi da promoviše. Antifašizam, tolerancija i poštovanje ljudskih prava trebaju biti temelji svakog demokratskog društva. Na građanima je da se bore za te vrednosti i da se suprotstave ekstremizmu i mržnji u svim njihovim oblicima.
U zaključku, glasanje Crne Gore protiv rezolucije UN o borbi protiv glorifikacije nacizma i neonacizma predstavlja ozbiljan signal o trenutnom stanju društva i politike u zemlji. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i angažovanje svih relevantnih aktera kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost u društvu, kao i očuvala multietnička kohezija koja je od suštinskog značaja za budućnost Crne Gore.
