Parlament Crne Gore je na današnjoj sednici izglasao odluku o slanju crnogorskih vojnika u NATO misiju pomoći Ukrajini. Ova odluka je došla usred složenih geopolitičkih okolnosti koje su proizašle iz sukoba u Ukrajini, a cilj je pružanje podrške ovoj zemlji u njenim naporima da se odbrani od agresije.
Za ovu odluku glasalo je 44 poslanika, dok je pet bilo protiv, a dva poslanika su se uzdržala. Odluku su podržale stranke kao što su Demokratska partija socijalista (DPS), Pokret Evropa sad (PES), Demokratska Crna Gora, Socijaldemokratska partija (SD), Nova srpska demokratija (NSD), Savez građana „CIVIS“, Albanski forum, Bošnjačka stranka i nekoliko nezavisnih poslanika. Ova široka podrška ukazuje na jedinstvo među većinom političkih snaga u Crnoj Gori u vezi sa pitanjem međunarodne bezbednosti i solidarnosti prema Ukrajini.
S druge strane, protiv ove odluke su bili poslanici Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik Ujedinjene Crne Gore, Vladimir Dobričanin. Poslanici Socijalističke narodne partije (SNP) su se uzdržali, što ukazuje na podeljena mišljenja unutar opozicije.
Odluka o slanju vojnika u misiju dolazi u trenutku kada je NATO pojačao svoje prisustvo u Istočnoj Evropi, a posebno u zemljama koje su okružene krizom izazvanom ratom u Ukrajini. Crna Gora je članica NATO-a od 2017. godine, a njen doprinos misijama Alijanse može se posmatrati kao deo šire strategije kolektivne odbrane i podrške zemljama koje se suočavaju sa pretnjama.
Ova misija je deo napora NATO-a da pomogne Ukrajini u jačanju njene odbrane i pružanju humanitarne pomoći. Crna Gora se, kao članica Alijanse, obavezala da će učestvovati u zajedničkim operacijama koje imaju za cilj stabilizaciju regiona i podršku saveznicima u teškim vremenima.
Pitanje slanja vojnika u Ukrajinu nije bez kontroverzi. Mnogi poslanici i analitičari ukazuju na rizike koji dolaze sa angažovanjem vojnika u sukobima koji su daleko od doma. Osim toga, postoji zabrinutost da bi ovakvo delovanje moglo dovesti do pogoršanja odnosa sa zemljama koje su suprotstavljene NATO-u i njegovim akcijama.
U prethodnim mesecima, Crna Gora je bila aktivna u pružanju pomoći Ukrajini, uključujući humanitarnu pomoć i podršku za izbeglice. Ova odluka o slanju vojnika dodatno osnažuje tu podršku i pokazuje odlučnost Crne Gore da se angažuje u pitanjima međunarodne sigurnosti.
Takođe, važno je napomenuti da je Crna Gora, kao mala država sa ograničenim vojnim resursima, suočena sa izazovima u pogledu svoje vojne sposobnosti. Učešće u međunarodnim misijama može pomoći u jačanju njenih vojnih kapaciteta i obuke, što je ključno za njenu nacionalnu sigurnost.
U svetlu nedavnih događaja, odluka o slanju vojnika može se posmatrati kao deo šire strategije NATO-a da se ojača kolektivna odbrana i podrži zemlje koje su pod pritiskom. Ovo takođe može doprineti jačanju odnosa Crne Gore sa drugim članicama Alijanse i omogućiti dalju integraciju u evropske i atlantske strukture.
Kako se situacija u Ukrajini razvija, tako će i Crna Gora morati da razmatra svoje uloge i odgovornosti u okviru NATO-a i međunarodne zajednice. Ova odluka o slanju vojnika može biti samo početak većeg angažovanja Crne Gore u pitanjima međunarodne bezbednosti i stabilnosti.
Na kraju, podrška Ukrajini i angažovanje Crne Gore u ovom kontekstu može imati dugoročne posledice po njenu spoljnopolitičku poziciju, kao i po unutrašnju stabilnost, s obzirom na podeljena mišljenja među političkim partijama i javnošću o ovom pitanju.
