U poslednjih nekoliko godina, javna administracija u Crnoj Gori doživela je drastičan rast, što je stvorilo značajan pritisak na budžet i finansijsku stabilnost države. Nebojša Medojević, istaknuti političar i lider Pokreta za promene, naglašava da je ovaj problem postao sve očigledniji, te da je neophodno preduzeti korake ka reformi javnog sektora.
Medojević ukazuje na to da je jedan od ključnih delova programa štednje otpuštanje viškova zaposlenih u javnom sektoru. On upoređuje situaciju u Crnoj Gori sa onom u Grčkoj, gde je između 2010. i 2018. godine otpusteno oko 20% zaposlenih u javnoj administraciji. Ovakva mera, prema njegovim rečima, nužna je kako bi se smanjili troškovi i povećala efikasnost.
Jedan od problema koji Medojević ističe je i to da su nove vlasti, nakon izbora 2020. godine, nastavile sa praksom zapošljavanja u javnom sektoru, što je dodatno povećalo broj zaposlenih koji nisu produktivni. Nakon tri decenije partijskog zapošljavanja, situacija je postala alarmantna, a pritisak na budžet sve veći.
Pored otpuštanja viškova, Medojević smatra da je potrebno sprovesti sistemske reforme u javnoj administraciji kako bi se postigla održiva finansijska stabilnost. On predlaže da se uvedu stroži kriterijumi za zapošljavanje i da se zaposleni ocjenjuju na osnovu performansi.
Takođe, važno je naglasiti da su troškovi javne administracije u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina znatno porasli, što je dodatno opteretilo budžet. Prema podacima, samo u 2021. godini, troškovi za plate u javnom sektoru dostigli su rekordne iznose, što je izazvalo zabrinutost među ekonomistima i analitičarima.
Zbog svega navedenog, Medojević poziva na hitne reforme koje bi omogućile smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i unapredile efikasnost. On smatra da je ovo jedini način da se obezbedi dugoročna stabilnost i rast Crne Gore.
Pored toga, javna administracija mora postati manje birokratska i više orijentisana ka građanima. Medojević naglašava potrebu za digitalizacijom i modernizacijom javnih usluga, što bi omogućilo brže i efikasnije pružanje usluga građanima. Uloga javnog sektora treba da se prevede iz pasivnog u aktivnog učesnika u razvoju društva.
Osim reforme javnog sektora, Medojević se zalaže i za jačanje ekonomije kroz privlačenje stranih investicija i unapređenje poslovne klime. Očekuje da će ovakve mere doprineti smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana.
Javni sektor treba da bude servis građanima, a ne teret za budžet. Medojević veruje da uz prave mere i reforme, Crna Gora može postati efikasnija i otpornija država.
Na kraju, važno je napomenuti da je uspeh ovih reformi zavistan od političke volje i spremnosti vlasti da se suoče sa izazovima. Medojević ističe da je potrebno da se sve političke stranke u Crnoj Gori ujedine u cilju reforme javnog sektora i postizanja finansijske stabilnosti.
U narednom periodu, očekuje se da će se ovi predlozi i ideje diskutovati na političkoj sceni, a od njihovog prihvatanja zavisi budućnost javne administracije u Crnoj Gori. Samo zajedničkim delovanjem i reformama može se obezbediti bolja i efikasnija javna uprava koja će služiti interesima svih građana.
