PODGORICA – Crna Gora je u prvih deset meseci 2025. godine zabeležila budžetski deficit od 118,8 miliona evra, što odgovara 1,5 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovu informaciju objavilo je Ministarstvo finansija Crne Gore, naglašavajući da je reč o značajnom poboljšanju u odnosu na planirani deficit od 210,1 milion evra. Ovaj rezultat se može smatrati pokazateljem odlične fiskalne discipline u zemlji.
Prihodi crnogorskog budžeta za prvih deset meseci 2025. godine iznose 2,35 milijardi evra, što čini 28,9 odsto procenjenog BDP-a. U poređenju sa istim periodom prošle godine, zabeleženo je povećanje prihoda od 28,5 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na rast ekonomskih aktivnosti i uspešnost u prikupljanju budžetskih sredstava.
Ministarstvo je takođe izvestilo da su ukupni prihodi budžeta u oktobru iznosili 245,6 miliona evra, što je povećanje od 1,1 odsto u odnosu na oktobar prethodne godine. Ovaj rast prihoda može se pripisati poboljšanoj ekonomskoj situaciji i efikasnijem upravljanju finansijama.
U okviru budžetske politike, Ministarstvo finansija je saopštilo da je uspešno obezbedilo 450 miliona evra putem kredita, koji je namenjen stvaranju fiskalne rezerve za 2026. i 2027. godinu. Ova odluka je u skladu sa Zakonom o budžetu Crne Gore i Odlukom o zaduživanju za 2025. godinu. Na ovaj način, vlasti osiguravaju stabilnu i pravovremenu budžetsku podršku za ispunjavanje svih obaveza države po osnovu otplate duga.
Ukupne potrebe finansiranja države u 2026. i 2027. godini procenjuju se na oko 2,2 milijarde evra, pri čemu se oko 1,6 milijardi evra odnosi na obaveze po osnovu dospevajućeg duga. Preostali iznos, koji se procenjuje na oko 600 miliona evra, biće usmeren na finansiranje kapitalnih i razvojnih projekata od strateškog značaja za Crnu Goru.
Ministarstvo finansija je posebno istaklo 2027. godinu, kada Crnu Goru očekuje izuzetno visoka obaveza otplate duga od oko 1,2 milijardi evra. Ova situacija ukazuje na potrebu za efikasnim planiranjem budžetskih sredstava i odgovornim upravljanjem javnim finansijama.
U svetlu ovih informacija, analitičari smatraju da je važno da Crna Gora nastavi sa reformama i fiskalnom disciplinom kako bi održala stabilnost i osigurala održiv ekonomski rast. Povećanje prihoda i smanjenje deficita su pozitivni signali, ali je takođe važno raditi na smanjenju javnog duga i jačanju ekonomskih osnova zemlje.
Osim budžetskih mera, Crna Gora se suočava s izazovima kao što su globalne ekonomske turbulencije, inflacija i promena u potražnji za robama i uslugama. U tom kontekstu, vlasti će morati da preduzmu korake kako bi osigurale otpornost ekonomije i prilagodile se novim uslovima.
Ukoliko se nastavi ovakav trend fiskalne discipline i stabilnosti, Crna Gora bi mogla da privuče više stranih investicija, što bi dodatno doprinelo ekonomskoj stabilnosti i razvoju. Računajući na pozitivne efekte ovih mera, očekuje se da će budžetska politika u narednim godinama biti usmerena na jačanje infrastrukture, obrazovanja i zdravstva, kao i na podršku malim i srednjim preduzećima.
U zaključku, Crna Gora se pokazuje kao zemlja koja se trudi da upravlja svojim finansijama na odgovoran način, što je ključno za njen dalji razvoj i prosperitet.
