Statistički podaci o saobraćajnim nezgodama u Srbiji pružaju važan uvid u bezbednost na putevima, a posebno u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš. Na osnovu informacija iz Ministarstva unutrašnjih poslova, moguće je identifikovati „najopasnije“ delove ovih gradova gde se često dešavaju nesreće. Beograd, kao glavni grad, prednjači po broju saobraćajnih nezgoda, sa skoro 50% svih incidenata u zemlji. Ove informacije su ključne za poboljšanje saobraćajne sigurnosti i planiranje infrastrukture.
U Beogradu se najveći broj nezgoda beleži na specifičnim raskrsnicama i kružnim tokovima, gde je intenzitet saobraćaja najviši. Trg Slavija se ističe kao najkritičnija tačka, sa više od 180 nezgoda godišnje, većinom lakših. Autokomanda i kružni tok kod opštine Novi Beograd takođe su visoko rizične lokacije, kao i raskrsnica kod Tržnog centra Ušće, gde se često dešavaju udesi zbog velike frekvencije vozila i pešaka.
U Beogradu, mostovi i prilazi gradu predstavljaju mesta gde se često događaju lančani sudari. Brankov most i Pančevački most su posebno kritične tačke zbog lošeg stanja kolovoza i velikog broja teških vozila. Gazela i Mostarska petlja beleže značajan broj nezgoda zbog kompleksnosti prestrojavanja. Pored ovih glavnih čvorišta, statistika takođe pokazuje da su određene ulice u drugim delovima grada, poput Đevđelijske ulice na Zvezdari, problematične zbog sudara sa parkiranim vozilima.
U Novom Sadu, situacija je slična. Ovaj grad se suočava sa visokim brojem nezgoda, posebno na prometnim bulevarima i raskrsnicama. Zbog velike koncentracije biciklista, određene lokacije su posebno opasne za ovu grupu učesnika u saobraćaju. Raskrsnice na Bulevaru oslobođenja i Futoškoj pijaci beleže najveći broj sudara, često uzrokovanih kršenjem saobraćajnih pravila.
Bulevar oslobođenja se ističe kao glavna žila kucavica grada, a najčešći tip nezgoda su „naletanja“ zbog čestih zaustavljanja i gužvi. Raskrsnica kod TC Big Fashion je poznata po čestim sudarima, dok su kružni tokovi, iako generalno bezbedniji, u Novom Sadu često mesta sa lakšim saobraćajnim nezgodama zbog nepažnje vozača.
U Nišu, statistika otkriva da su najopasnija mesta oko pijaca, gde se beleži veliki broj nezgoda sa pešacima. Bulevar dr Zorana Đinđića je prepoznat kao najopasnija ulica u gradu, sa čestim incidentima u blizini Vojne bolnice i raskrsnice sa Sremskom ulicom. Pešaci često pređu bulevar van obeleženih prelaza, što dodatno povećava rizik od nesreća.
Osim ovih kritičnih tačaka, Niš se suočava i sa problemima u užem centru grada, gde se beleže nezgode sa materijalnom štetom i udesi u kojima učestvuju motociklisti. Voždova ulica, zbog svoje uske strukture i velike frekvencije saobraćaja, takođe je sklona čestim sudarima.
Zaključak je da statistički podaci o saobraćajnim nezgodama ne samo da pomažu u identifikaciji rizičnih lokacija, već i ukazuju na potrebu za poboljšanjem saobraćajne infrastrukture i edukacijom vozača i pešaka. Razumevanje gde se najčešće dešavaju nezgode može doprineti smanjenju broja incidenata i povećanju opšte bezbednosti na putevima.
