U poslednje vreme, Mitropolija crnogorsko-primorska se suočava sa ozbiljnim napadima i kritikama zbog pokušaja da angažuje dvoje volontera iz svojih redova u Državnom arhivu na Cetinju. Ova situacija je izazvala veliku buru u cetinjskom društvu, gde se čini da se razvija antiserpska i anticrkvena histerija. U Mitropoliji smatraju da je ovo otvoreni pokušaj aparthejda, jer su se protiv volontera pobunili određeni segmenti društva, uključujući i gradske vlasti.
Volonteri, jedan od njih je doktorant teologije, a drugi diplomirani teolog, imaju zadatak da pomognu u očuvanju crkvenih arhiva, koji su deo ukupne kulturne baštine Crne Gore. Međutim, njihov angažman naišao je na sumnju i otpor od strane određenih akademskih i političkih figura. Kritičari su izrazili zabrinutost da Crkva ima skrivene namere u vezi sa arhivskom građom, što je izazvalo reakciju Mitropolije.
U saopštenju Mitropolije se navodi da su neki od kritičara, među kojima su i profesori sa cetinjske visokoškolske ustanove, otišli toliko daleko da su volontere nazvali „gorim po Arhiv od termite“. Ovaj prekor ima šovinistički ton i ukazuje na rasističke tendencije u njihovom diskursu. Sve je kulminiralo izjavom gradonačelnika Cetinja, koji je predložio da se volonterima dozvoli rad, ali van zgrade Državnog arhiva, što je izazvalo dodatne kritike iz Mitropolije.
Mitropolija je ukazala na istorijske paralele ovakvim predlozima, poredeći ih sa idejama o segregaciji koje su postojale u prošlosti. Ovakve ideje, po njima, ne samo da potpiruju mržnju i netrpeljivost, već i pokušavaju da obezbede kontrolu nad kulturnim nasleđem Crne Gore. Aktivisti iz nevladinih organizacija, koji se protive angažovanju volontera, poručuju da neće dozvoliti „rovarenje klerofašističkih struja“ u svojim institucijama.
Jedan od istaknutih kritičara Mitropolije je Adnan Čirgić, tvorac crnogorskog jezika, koji je zajedno sa kolegama izrazio zabrinutost da će angažovanje volontera iz SPC dovesti do izmena u interpretaciji crnogorske istorije. Njihovi argumenti su usmereni na to da će ovakvi procesi omogućiti manipulaciju istorijskim podacima i dekontekstualizaciju važnih činjenica, što bi moglo da ima dugoročne posledice po identitet Crne Gore.
Mitropolija crnogorsko-primorska je pozvala sve državne i lokalne vlasti, kao i političke partije, da se jasno izjasne o ovim „šovinističko-rasističkim idejama“. Oni smatraju da je ćutanje u ovakvim situacijama znak odobravanja mržnje i netrpeljivosti, što ne bi trebalo da ima mesta u civilizovanom društvu. Iz Mitropolije su izrazili nadu da će se barem neka od nevladinih organizacija, koje se bore protiv diskriminacije, oglasiti i osuditi ovakve stavove.
Ova situacija na Cetinju osvetljava dublje podele u crnogorskom društvu, kao i izazove sa kojima se suočava Mitropolija u očuvanju svog identiteta i kulturnog nasleđa. U svetlu ovih događaja, jasno je da se borba za prava i prostor za različite identitete u Crnoj Gori nastavlja, a Mitropolija se nalazi u centru ove borbe. U trenutnom kontekstu, važno je da se glasovi mržnje i netrpeljivosti prepoznaju i osude, kako bi se stvorila osnova za dijalog i razumevanje među različitim grupama u društvu.
Uprkos izazovima, Mitropolija ostaje posvećena očuvanju svoje tradicije i kulture, pozivajući sve na smirenost i razumevanje, kako bi se izbegle tenzije i sukobi koji mogu samo produbiti podelu unutar društva. Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za većim dijalogom među različitim zajednicama i jačanjem tolerancije i poštovanja u društvu.
