Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je pozvalo ruskog ambasadora u Crnoj Gori, Vladimira Lukašika, na razgovor zbog nedavnih izjava i reakcija koje su usledile nakon najave crnogorske vlade o promeni vizne politike prema ruskim državljanima. Ova odluka dolazi uoči obeležavanja 20. godišnjice diplomatskih odnosa između Crne Gore i Rusije, što dodatno komplikuje situaciju.
U saopštenju ruske ambasade, naglašeno je da je odluka Crne Gore da uvede vize za ruske državljane od 1. novembra 2023. godine jasan pokazatelj zavisnosti spoljnopolitičkog kursa Crne Gore od stranog uticaja, a posebno od politike Evropske unije. Ova izjava ukazuje na napetosti koje su se pojavile između dve zemlje usled promene u viznoj regulativi, koja se ne odnosi samo na Rusiju, već i na druge zemlje poput Turske, Saudijske Arabije, Belorusije i Kine.
Prema planovima crnogorskih vlasti, ruski državljani će morati da podnesu zahtev za vizu kako bi ušli u zemlju, a zahtevi će moći da se predaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore i viznim centrima u Rusiji. Takođe, planira se uvođenje elektronskih viza, što bi trebalo da olakša proces dobijanja viza za strane državljane.
Reakcije iz Rusije su bile oštre. U saopštenju se navodi da Rusija zadržava pravo da adekvatno odgovori na „neprijateljske poteze“ koje je Crna Gora preduzela. Ova izjava sugeriše mogućnost daljih tenzija između dve zemlje, a situacija se dodatno komplikuje obzirom na trenutne globalne političke okolnosti i odnose između Rusije i zapadnih zemalja.
Crnogorske vlasti su, s druge strane, istakle da je njihova odluka o uvođenju viza deo šire strategije usklađivanja spoljne politike sa politikom Evropske unije, u kojoj Crna Gora teži da postane punopravna članica. Ova politika uključuje i prilagođavanje viznog režima prema standardima EU, što je izazvalo nezadovoljstvo u Moskvi.
Pored toga, u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova naglašeno je da Crna Gora treba da razmotri posledice svojih odluka i da ne zaboravi na istorijske i kulturne veze koje povezuju dve zemlje. Rusija je tradicionalno bila jedan od glavnih partnera Crne Gore, i mnogi građani Crne Gore imaju duboke veze sa Rusijom, kako kroz istoriju tako i kroz savremene kulturne i ekonomske veze.
Ova situacija može imati dugoročne posledice po odnose između Crne Gore i Rusije, ali i po unutrašnju politiku Crne Gore. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se razvijati odnosi između Crne Gore i Rusije, kao i kako će se crnogorske vlasti nositi sa pritiscima koji dolaze iz Moskve.
U svakom slučaju, odluka o vizama za ruske državljane je simboličan korak koji označava promenu u pristupu Crne Gore prema svojim spoljnim odnosima i može poslužiti kao indikator budućih političkih pravaca koje će zemlja slediti. Kako se situacija bude razvijala, biće ključno pratiti stavove i reakcije kako iz Crne Gore, tako i iz Rusije, jer će one oblikovati dalji tok bilateralnih odnosa i regionalne stabilnosti.
Na kraju, važno je napomenuti da će ovo pitanje verovatno izazvati različite reakcije unutar crnogorskog društva, gde se već može primetiti podela između onih koji podržavaju bliže veze sa EU i onih koji naglašavaju značaj tradicionalnih veza sa Rusijom. U svakom slučaju, pred crnogorskim vlastima je izazov da pronađu pravu ravnotežu između unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka dok se suočavaju sa ovim izazovnim vremenima.
