U poslednje vreme, iz Crne Gore ponovo su se čuli orkestrirani napadi na Srbiju, njeno rukovodstvo i predsednika Aleksandra Vučića. Ovi napadi, koji su se nastavili nakon pada režima Mila Đukanovića 2020. godine, postali su sve učestaliji, a trenutačno ih predvodi premijer Milojko Spajić. Njegove izjave ukazuju na to da Crna Gora želi dobrosusedske odnose sa Srbijom, ali i da kritikuje stavove srpskog rukovodstva prema evropskoj politici.
Spajić je putem društvenih mreža poručio Beogradu da Crna Gora ne želi sukob sa Srbijom, već teži jasnoj evropskoj politici, koju, prema njegovim rečima, predsednik Vučić ne želi da razume. On je postavio pitanje Vučiću kako je moguće da Srbija, prema dostupnim podacima, predstavlja značajan izvor oružja za Ukrajinu, dok s druge strane šalje kontradiktorne poruke Moskvi i Evropi. Ovaj komentar dolazi u trenutku kada je Crna Gora uvela vizni režim za građane Rusije, što dodatno komplikuje odnose između dve države.
Ovaj Spajićev istup usledio je nakon što je Vučić izjavio da Crna Gora želi da „prevaspita“ Srbe i da se trudi da pogorša odnose sa Srbijom. Vučić je ukazao na to da Crna Gora redovno usvaja sankcije protiv Rusije, što je izazvalo dodatne tenzije. Ipak, mnogi komentatori ukazuju na to da su ovakve reakcije iz Crne Gore postale sve učestalije i da se čini kao da nova vlast nastavlja sa politikom koja je prethodno vođena pod Đukanovićem.
Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije, najavio je da će uskoro objaviti dokument koji bi mogao da dovede u pitanje Spajićevu poziciju kao premijera. On je naglasio da čeka pravi trenutak za objavljivanje tog dokumenta, što može imati značajan uticaj na predstojeće glasanje o ustavnim promenama. Knežević se takođe osvrnuo na Spajićeve izjave, kritikujući ga i ističući da bi bez Aleksandra Vučića Spajić mogao biti u potpuno drugačijoj situaciji.
Srbi u Crnoj Gori, kako se čini, imaju mnoga pitanja na koja čekaju odgovore, uključujući i pitanja u vezi sa ucjenama iz Zagreba i teritorijalnim pretenzijama Hrvatske prema Crnoj Gori. Spajić je, prema kritikama, prećutao mnoge važne događaje, uključujući zabranu ulaska crnogorskih državljana na KiM i hapšenja mladih na Gazimestanu. Ovakva situacija dodatno komplikuje političku klimu i dovodi u pitanje sposobnost vlade da se nosi sa izazovima koji dolaze iz regiona.
Knežević je, u svom odgovoru na Spajićeve poruke, koristio oštru retoriku, ističući Spajićevu zavisnost od Vučića i ukazujući na to da se može posvetiti i drugim zanimanjima, kao što je davanje saveta ženama. Na kraju, Knežević je ukazao na to da Spajić mora biti oprezan u svojim izjavama, te da ne može sve informacije zapamtiti sam.
Ova situacija u Crnoj Gori, sa stalnim napadima na Srbiju i prebacivanjem odgovornosti na Beograd, može ukazivati na dublje političke tenzije u regionu. Kako se približavaju izbori i glasanje o ustavnim promenama, važno je pratiti kako će se ovi odnosi razvijati i kakve će implikacije imati na budućnost Crne Gore i Srbije. Očigledno je da se stari obrasci i retorika nastavljaju, uprkos promenama na vlasti, što može imati dugoročne posledice za stabilnost i saradnju u regionu.
