U živopisnim planinskim krajevima Crne Trave, gde se vekovima živelo skromno, ali dostojanstveno, domaćinska trpeza imala je svoje svetkovine i postove, dane radosti i uzdržanja. U danima kada je crkveni tipik dopuštao mrsnu hranu, domaćice su iznosile pred porodicu i goste jelo koje je postalo simbol tog kraja – crnotravski zeljanik, tradicionalna pita od zelja.
Ova pita nije bila samo obična hrana, već je predstavljala hleb života spleten sa prirodom, molitvom i običajem. Na ovim jelima odrastale su generacije, a miris zeljanika, dok se širio iz peći, podsećao je ljude da i jednostavna trpeza može biti praznik duše i tela. Slične pite od zelja nalazimo i u drugim krajevima Srbije, ali crnotravski zeljanik nosi poseban pečat – priču o ljudima koji su živeli u skladu s verom i prirodom. Iz tog sklada stvoreno je jelo koje traje vekovima i koje i danas ima svoje mesto na trpezi.
U savremenom svetu, kada se često traži povratak izvornim ukusima i toplini zajedničke trpeze, ovaj stari srpski recept nije samo podsećanje na prošlost – on je poziv da se u domu ponovo zapali ognjište tradicije. Tradicija pripreme crnotravskog zeljanika oslikava bogatstvo srpske kuhinje, a istovremeno donosi i sećanja na vremena kada su obroci predstavljali više od samog hranjenja – oni su bili prilika za okupljanje porodice i prijatelja, razmenu priča i jačanje veza među ljudima.
Sastojci za pripremu crnotravskog zeljanika su jednostavni, ali omogućavaju da se pravo bogatstvo ukusa izrazi kroz svaki zalogaj. Za testo je potrebno 500 g brašna, 2 jaja, 1 kašika ulja, prstohvat soli i voda po potrebi. Fil se sastoji od 1 kg svežeg zelja, 1 glavice crnog luka, 2 čena belog luka, 100 g slanine (opciono), 200 g kisele pavlake (opciono), 100 g rendanog sira po izboru, soli i bibera po ukusu, kao i ulja za prženje.
Priprema započinje prosejavanjem brašna u većoj činiji, dodajući prstohvat soli, a zatim se u sredini pravi udubljenje u koje se dodaju umućena jaja i ulje. Postepeno se dodaje voda kako bi se dobilo glatko i elastično testo. Nakon što se testo umesi, pokriva se krpom i ostavlja da odstoji oko 30 minuta.
U međuvremenu, zelje se opere i sitno isecka. Na malo ulja se proprži crni i beli luk dok ne postanu staklasti, a zatim se dodaje naseckano zelje koje se prži dok ne omekša i upije višak tečnosti. Po ukusu se dodaje so i biber, a ako se koristi slanina, ona se posebno prži dok ne postane hrskava pre nego što se doda u fil.
Nakon što je testo odstojalo, razvaljuje se na tanku koru. U podmazan pleh se stavlja prva kora, na koju se rasporedi polovinu fila, a zatim se prekrije drugom korom i dodaje preostali fil. Pleh se pokriva aluminijskom folijom i peče na srednje niskoj temperaturi oko 20–25 minuta, dok donja kora ne porumeni.
Kada je zeljanik gotov, premaže se kiselom pavlakom i pospe rendanim sirom, a zatim se kratko vraća u rernu da se sir istopi. Poslužuje se toplo, isečeno na kocke ili trouglove, predstavljajući tako savršenu kombinaciju ukusa koja će zadovoljiti sve prisutne.
Crnotravski zeljanik, sa svojom bogatom tradicijom i ukusom, ne služi samo kao obrok, već kao simbol zajedništva i ljubavi prema domaćoj kuhinji. Bez obzira na to koliko se svet menja, ovakva jela ostaju temelj porodičnih okupljanja i proslava, čuvajući duh prošlih vremena za buduće generacije.
