Astronomi su otkrili planetarni sistem sa četiri planete, što izaziva preispitivanje trenutnih teorija o formiranju planeta, izvestio je Rojters. Ovaj sistem, identifikovan zahvaljujući teleskopu Keops Evropske svemirske agencije, sastoji se od dve stenovite i dve gasovite planete koje orbitiraju oko male i tamne zvezde, poznate kao crveni patuljak, koja se nalazi na udaljenosti od oko 117 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Ris.
Zvezda, nazvana LHS 1903, ima oko 50% veću masu i 5% veću sjajnost u odnosu na naše Sunce. Ono što je posebno zanimljivo naučnicima jeste raspored planeta u ovom sistemu. Prva planeta, koja se nalazi najbliže zvezdi, je stenovita, dok su sledeće dve gasovite. Četvrta planeta, koja bi prema trenutnim teorijama trebala biti gasovita, zapravo je takođe stenovita.
Astronom Tomas Vilson sa Univerziteta u Voriku, koji je glavni autor studije objavljene u časopisu „Sajens“, objašnjava da prema postojećim paradigama formiranja planeta, planete koje se nalaze bliže svojoj zvezdi obično se formiraju kao male kamenite planete sa malo ili bez gasa i leda. Ovo se dešava jer je okruženje previše vruće da bi se održala značajna količina gasa ili leda, a atmosfere koje se formiraju obično se uklanjaju zračenjem sa zvezde.
Nasuprot tome, planete koje se formiraju na većim udaljenostima su u hladnijim regionima bogatim gasom i ledom, što rezultira svetovima sa velikim gasnim atmosferama. „Ovaj sistem dovodi u pitanje tu paradigmu, jer imamo stenovitu planetu blizu zvezde, a to su nazvali ‘sistem izgrađen naopako’“, rekao je Vilson.
Istraživači smatraju da su planete ovog sistema formirane sekvencijalno, a ne odjednom u velikom disku gasa i prašine. Gas koji bi obezbedio atmosferu za četvrtu planetu potrošen je od strane drugih planeta pre nego što se spojio. Vilson naglašava da se četvrta planeta najverovatnije „razvila sa zakašnjenjem“, formirajući se kasnije od ostalih planeta u okruženju siromašnom gasom. „Nije bilo dovoljno materijala za stvaranje ove planete“, dodaje on.
Još jedna mogućnost je da je četvrta planeta prvobitno imala bogatu gasnu atmosferu koja je izgubljena tokom sudara sa drugom planetom, ostavljajući samo kamenito jezgro. Ova planeta je takođe zanimljiva zbog svoje potencijalne nastanjivosti; njena masa je 5,8 puta veća od Zemljine, a temperature se kreću oko 60 stepeni Celzijusa.
Vilson zaključuje da bi buduća posmatranja svemirskog teleskopa Džejms Veb mogla otkriti uslove na ovoj planeti i pomoći u razumevanju koliko bi ona mogla biti nastanjiva. Ova otkrića otvaraju nova pitanja i mogućnosti u istraživanju formiranja planetarnih sistema i potencijalno nastanjivih svetova u našem univerzumu.
