Ovim rečima započeo je potresnu ispovest Radoš Savić, deda mladog MMA borca i reprezentativca Srbije, Stefana Savića (23), koji je ubijen 25. februara 2024. godine na Dorćolu u Beogradu. Ubistvo je izazvalo veliku potražnju za Vasilijem Gačevićem i Markom Daničićem, osumnjičenim za ovaj strašni zločin. Dok se pravda još uvek čeka, porodica Savić ne pronalazi utehu i svakodnevno se suočava sa tugom zbog gubitka svog voljenog.
Radoš Savić ističe da se bol porodice ne smanjuje. Svaki dan bez Stefana je težak, a kako vreme prolazi, osećaj gubitka postaje sve intenzivniji. Porodica oseća da je ostala obeležena bolom, a Radoš sa suzama u očima govori o Stefanu kao o mladom čoveku sa velikim planovima, koji je imao svetlu budućnost pred sobom. Njegov život prekinut je na najsuroviji način, a ubice i dalje slobodno hodaju.
Radoš navodi da ima informacije da se osumnjičeni kriju na Kosovu i Metohiji, gde ih ljudi viđaju po kafanama, ponašajući se kao da se ništa nije dogodilo. Uz to, dodaje da su Stefanove ubice pobegle kao kukavice i da su od tada nestale. Porodica je zabrinuta jer su prošli više od godinu dana, a odgovora i dalje nema.
Savić se priseća stravične noći kada je njegov unuk ubijen, ističući da je Stefan izboljen čak 19 puta, što je za njega nezamislivo. Porodica oseća duboku tugu i bes jer su počinioci još uvek na slobodi. Radoš se osvrće na svakodnevne trenutke kada se prisećaju Stefana, posebno na rođendane i praznike kada bi se okupljali kao porodica. Stefan je bio vezan za svoju porodicu i bio je ponos svih njih.
Iako je bol konstantan, porodica Savić se nada da će pravda na kraju biti zadovoljena. Radoš veruje da niko ne može zauvek pobeći od istine i pravde. Iako će pravda možda doći tek kasnije, ona će doneti bar neku utehu porodici, jer će znati da ubice neće ostati nekažnjene. Radoš završava svoju ispovest sa snažnom porukom o nadi i verovanju da će pravda jednom doći.
U međuvremenu, porodica osumnjičenog Vasilija Gačevića je stupila u kontakt sa porodicom Savić kako bi izrazila saučešće, dok se porodica Daničić povukla u tišinu nakon što su saznali da je njihov Marko umešan u zločin. Radoš deli da je majka Vasilija pokušala da se izvinjava, ali to ne može promeniti ono što se dogodilo.
Ova potresna priča o gubitku, boli i potrazi za pravdom podseća nas na to koliko je važno da se zločini ne zaborave i da se pravda uvek potražuje. Porodica Savić će nastaviti da se bori za pravdu za Stefana, verujući da će na kraju svetlost istine zasjati na kraju mračnog tunela.
