Ako budu složni u parlamentarnoj većini, predloženi zakon o trobojci kao narodnoj i istorijskoj zastavi, koji je Demokratska narodna partija Milana Kneževića predala u skupštinsku proceduru, mogao bi dobiti „zeleno svetlo“ u parlamentu. Za usvajanje ovog zakona potrebno je obezbediti 41 glas, što podrazumeva podršku poslanika Pokreta Evropa sad Milojka Spajića, Nove srpske demokratije Andrije Mandića, Demokrata Alekse Bečića i Socijalističke narodne partije Vladimira Jokovića.
U razgovoru za „Novosti“, publicista i bivši predsednik Opštine Cetinje Jovan Markuš naglašava da su današnji državni simboli Crne Gore rezultat falsifikata i stvaranja lažne istorije. On smatra da se istorijske činjenice ne mogu promeniti jer za njih postoje materijalni dokazi. Markuš objašnjava da su u vreme knjaževine i kraljevine Crne Gore postojale tri vrste civilnih zastava: narodna trobojka bez aplikacija, dvorska trobojka sa državnim grbom i zastava suverena (knjaza ili kralja) koja je imala trobojku sa grbom i suverenovim inicijalima N. I. (Nikola Prvi Petrović).
Vojne ili ratne zastave su imale crvenu podlogu, dok je današnja zastava Crne Gore, prema Markušu, nekadašnji vojni ili ratni alaj barjak na kojem je beli orao ofarban u žuto. On navodi i da najviše sličnosti današnja zastava ima sa zastavom kopnenih snaga Rusije.
Državni simboli Crne Gore decenijama dele pravoslavni narod. Na svadbama, jedni svatovi nose crnogorsku zvaničnu zastavu, dok drugi ističu trobojku. Situacija je dodatno komplikovana, jer su se i kape pomešale. One stare sa četiri „S“ i dalje važe za više od pola države, dok su druge, nakon referenduma, „ugurale“ važeći grb ili petokraku. U Nikšiću se nedavno desio neobičan događaj kada su mladenci, umesto državne zastave ili trobojke, na vratima hotela zakačili zastavu Jamajke.
Markuš se osvrće na to da niko nije otkrio ko je napravio ovu kompilaciju, odnosno krivotvorenje alaj barjaka. Prema nekim izvorima, to je izmajstorisao Radulović, šef kabineta Ranka Krivokapića. Osim toga, Markuš ukazuje na još jedno krivotvorenje – grb i himnu. Navodi da je, čim su izmislili grb Vojislavljevića, koji nije postojao, jasno da nisu mogli imati svoj grb u heraldičkom smislu. Uzmili su štit Svetog Đorđa sa jednog novčića i predstavili ga kao grb Vojislavljevića, što je po njegovom mišljenju čista prevara.
Od obnove državne nezavisnosti, isticanje novih simbola dovelo je do komičnih situacija. Jednom prilikom, pogrešna zastava Crne Gore podignuta je ispred sedišta NATO u Briselu, što su tadašnji državnici ignorisali ili nisu smeli da primete.
U svetlu ovih događaja, pitanje o izboru državnih simbola i njihovom značaju za identitet Crne Gore postaje sve važnije. Pitanje trobojke kao zvanične zastave nije samo pitanje estetskog izbora, već i simbolički čin koji može da ujedini ili podeli narod. Kako se čini, ova tema će ostati aktuelna sve dok se ne postigne konsenzus među političkim partijama i narodom o tome šta trobojka znači za budućnost Crne Gore.
U svetlu aktuelnih dešavanja, jasno je da će se borba za simbole nastaviti. Pitanje trobojke kao narodne i istorijske zastave može biti ključni faktor u oblikovanju političkih i društvenih odnosa u Crnoj Gori. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i dijalog među svim stranama, kako bi se izbegle tenzije i podela koje su decenijama prisutne u ovom delu Balkana.
Sve u svemu, predloženi zakon o trobojci otvara važnu diskusiju o identitetu, tradiciji i budućnosti Crne Gore, koja se mora rešiti sa puno pažnje i razumevanja prema svim aspektima ove kompleksne teme.
