Temperatura viša od 50 stepeni Celzijusa mogla bi ovog leta da bude zabeležena na nekoj meteorološkoj stanici u južnoj Evropi, upozorava profesor Bil Mekgajer sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL). Tokom narednih dana očekuje se da će temperature na mediteranskim ostrvima, kao što su Sardinija i Sicilija, premašiti 40 stepeni, baš u trenutku kada mnoge porodice kreću na letnji odmor, piše The Telegraph.
Ovog leta Barselona je već zabeležila najtopliji dan u svojoj istoriji, kada je 8. jula temperatura dostigla 40,5 stepeni. Francuska je 24. juna takođe oborila rekord sa prosečnom dnevno-noćnom temperaturom od 29,8 stepeni. Dugotrajni letnji toplotni talasi postali su sve češća pojava na kontinentu, a britanski turisti se suočavaju s pitanjem da li je bezbedno putovati na Mediteran tokom vrhunca letnje sezone.
„Temperature iznad 50 stepeni sasvim su moguće kasnije ovog leta“, kaže profesor Mekgajer. Trenutni rekord iznosi 48,8 stepeni, zabeležen na Siciliji 2021. godine. Ako se to ne dogodi ove godine, 2027. je vrlo izgledna, jer će uticaj sve snažnijeg fenomena El Ninjo biti još izraženiji. Najviša temperatura ikada zabeležena u Evropi registrovana je na mernoj stanici u Sirakuzi na Siciliji tokom dugotrajnog sistema visokog vazdušnog pritiska poznatog kao anticiklon „Lucifer“.
Profesor Mekgajer upozorava da bi tokom ovog leta putovanje u južnu Evropu moglo biti opasno. „Leta će sve češće donositi temperature iznad 40 stepeni koje će trajati nedeljama. Biće previše vruće za gotovo bilo kakvu aktivnost, a posebno opasno za starije osobe i malu decu. Uz to, šumski požari kao što smo videli u Španiji i na jugu Francuske predstavljaju sve veći problem širom mediteranskog regiona“, naglašava.
U poslednjim nedeljama izbili su veliki požari u španskoj Andaluziji i podnožju francuskih Pirineja. U požaru koji je 8. jula izbio u provinciji Almerija poginulo je 13 ljudi, dok se 23 osoba vodi kao nestale. „Ono što moramo da razumemo jeste da ovo nije nova normalnost. Ovo je samo još jedan korak ka sve toplijim letima“, dodaje profesor Mekgajer.
Stavros Dafis, istraživački saradnik Nacionalne opservatorije u Atini, smatra da je granica od 50 stepeni sve bliža. „Trend napreduje brže nego što smo očekivali. Ne bih se iznenadio da tokom naredne decenije, uz odgovarajuće sinoptičke uslove, prvo autentično očitavanje od 50 stepeni bude zabeleženo u unutrašnjosti juga Španije, na Siciliji ili možda u Grčkoj“, rekao je.
Naučnici decenijama upozoravaju na sve topliju budućnost, a ona dolazi brže nego što su prognoze pokazivale. Na duži rok, promena klimatskih obrazaca mogla bi da iz korena promeni neka od najpopularnijih evropskih letovališta. Prema izveštaju Politehničkog univerziteta Katalonije, pojedini delovi južne Španije mogli bi do 2050. godine da poprime stepsku ili čak pustinjsku klimu.
Na globalnom nivou svake godine od posledica visokih temperatura umre približno pola miliona ljudi, posebno starijih i osoba sa hroničnim bolestima. Kada temperatura dostigne 50 stepeni, ćelije organizma počinju da trpe oštećenja, a brza dehidratacija može dovesti do otkazivanja organa ili smrtonosnog toplotnog udara, posebno kod onih koji planiraju fizički zahtevne aktivnosti.
Uprkos upozorenjima na ekstremne vrućine, Španija očekuje rekordnu turističku sezonu. Turističke kompanije se već prilagođavaju ovim promenama i nude letovališta u nordijskim i baltičkim zemljama. Prema istraživanju kompanije Booking.com, više od polovine ispitanika smatra da su pojedine destinacije postale previše tople za posetu, dok 26 odsto aktivno traži mesta s prijatnijim temperaturama. TUI Grupa, na primer, u svoju letnju ponudu uključuje poljski planinski gradić Zakopane kao „bajkovitu“ destinaciju.
Dok se suočavaju s ekstremnim vrućinama, mnogi turisti će možda preispitati svoje izbore i potražiti hladnije destinacije za letovanje. Ostaje da se vidi da li će granica od 50 stepeni postati prekretnica koja će promeniti turističke navike i način na koji se planira putovanje u budućnosti.
