Početkom dvehiljaditih godina, ekološki problemi nisu bili u fokusu javnosti. Zaštita životne sredine se smatrala temom koja je uglavnom rezervisana za stručnjake i državne institucije, dok su građani retko prepoznavali svoju ulogu u tom procesu. Prvi pomaci ka ekološkoj svesti počinju oko 2010. godine, kada se kroz proces evrointegracija i uz podršku međunarodnih donatora počinju izdvajati sredstva za ekološke projekte. U tom periodu, uloga nevladinih organizacija je postala sve značajnija, a njihovo angažovanje na pitanjima otpada, zagađenja i održivog razvoja postajalo je sve prisutnije.
Tokom poslednje decenije, primetne su promene u ponašanju građana. Klimatske promene, zagađenje vazduha, rastuće količine otpada, prekomerna upotreba plastike i bacanje hrane postali su problemi koje više nije moguće ignorisati. Njihove posledice su očigledne: zagađene reke, deponije koje se šire, loš kvalitet vazduha i sve češći ekstremni vremenski uslovi. Ove zime, vazduh je bio posebno zagađen, a građani su prvi put saznali za „efekat šerpe“, kada su aplikacije za praćenje zagađenja pokazale opasne nivoe zagađenja.
Taj novi nivo svesti o posledicama ekoloških problema pokrenuo je promene u percepciji. Dok su ranije rešenja bila očekivana isključivo od države i velikih industrija, sada se sve više pažnje usmerava na ulogu pojedinca. Građani postaju aktivni učesnici u očuvanju životne sredine, menjajući svoje ustaljene navike.
Novi talas ekološke odgovornosti može se primetiti u konkretnim primerima. U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim gradovima raste broj građana koji razdvajaju otpad i koriste kontejnere za reciklažu. Organizovane su akcije sakupljanja elektronskog otpada, stare bele tehnike i baterija, čime se sprečava da opasne materije završe na deponijama. Takođe, primećuje se smanjenje upotrebe plastike; plastične kese su sve više zamenjene platnenim ili višekratnim torbama. Odluke trgovinskih lanaca da naplaćuju plastične kese dodatno su podstakle građane da preispitaju svoje navike.
Posebnu ulogu u ovim promenama ima generacija Z, mladi rođeni od sredine devedesetih do ranih 2010-ih godina. Oni odrastaju u vremenu klimatskih promena, digitalne povezanosti i globalnih ekoloških pokreta. Ekološka pitanja za njih nisu apstraktna tema, već svakodnevni izazovi. Ova generacija menja navike na više nivoa; sve više mladih bira proizvode sa manje ambalaže, kupuje polovnu garderobu i podržava lokalne brendove.
Pozitivne promene primećuju se i u načinu kretanja. U gradovima poput Novog Sada i Beograda raste broj biciklista, a sve više ljudi koristi javni prevoz i deljena prevozna sredstva. Građani se sve više odlučuju za lokalne proizvode, čime se ne samo podržavaju mali proizvođači, već se i smanjuje negativan uticaj transporta na životnu sredinu.
Važnu ulogu imaju i građanske inicijative i ekološka udruženja. Akcije čišćenja obala reka i pošumljavanja okupljaju veliki broj volontera, pokazujući spremnost građana da se aktivno uključe u zaštitu prirode. Promene su vidljive i u oblasti grejanja, gde sve više domaćinstava odustaje od uglja i lož-ulja, prelazeći na ekološki prihvatljivija rešenja.
Iako put ka zdravijoj životnoj sredini zahteva sistemska rešenja, optimizam leži u činjenici da promene već traju. Svaka platnena kesa umesto plastične, svaka boca za višekratnu upotrebu ili razdvojen komad otpada su mali, ali važni koraci. Snaga promene dolazi iz tih odluka, koje pokreću širu ekološku svest i akciju u društvu.
