Kukuruz je u poslednjih nekoliko dana dobio malo osveženja – slaba kiša pala je u pojedinim delovima Vojvodine, ali stručnjaci upozoravaju da to nije dovoljno za optimalan razvoj useva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kukuruz je ovog proleća posejan na oko 931.000 hektara, što je manje u odnosu na prošlu godinu kada je zauzimao 961.000 hektara. Prošle godine, prinos na državnom nivou bio je svega 4,6 tona po hektaru, što se može povezati sa suvim i toplim vremenom, koje ponovo prati vegetaciju ove godine.
Dr Goran Bekavac, stručnjak iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, izjavio je da kukuruz trenutno nije ugrožen, ali bi mogao postati ukoliko ne dođe do padavina i pada temperature. „Postoji blaga zabrinutost kako će usev podneti visoke dnevne temperature bez kišnih kapi, ali za sada najveći deo kukuruza ne pati od nedostatka vlage“, naglasio je dr Bekavac. On je dodao da je u nekim područjima pala kiša koliko je potrebno, dok u drugim nije bilo dovoljno padavina, pa se stanje kukuruza može posmatrati u okviru lokalnih vremenskih prilika.
Dr Bekavac takođe ističe da je ovogodišnja vegetacija kukuruza brža nego ranijih godina. Kukuruz se trenutno nalazi u fazi polinacije i svilanja, dok su rani hibridi u fazi nalivanja zrna. Naredni dani u julu predstavljaju ključnu tačku u razvoju kukuruza, a visoke dnevne temperature i suvo vreme mogli bi negativno uticati na prinos.
Ratar Đorđe Milotin iz Torka, u srednjem Banatu, smatra da kukuruz trenutno izgleda solidno, ali upozorava da ukoliko se nastavi sa vrućinom, prinosi bi mogli opasti. „Sada se rani hibridi metliče i zato im je potrebna dobra kiša, čak 300 litara po kvadratnom metru, budući da je lanjska godina bila sušna, a prinosi su iznosili svega 2,3 tone po jutru“, rekao je Milotin. On naglašava da je još rano za procenu ovogodišnjeg prinosa, ali da loši klimatski uslovi ne bi bili dobri za finansijsku situaciju ratara.
U Sremu, situacija je nešto bolja. Ratar Radoslav Adamović navodi da kukuruz u ovom regionu izgleda odlično. „Na području opština Inđija i Stara Pazova nije bilo kiše, a kukuruz izgleda dobro, što je za one koji se dugo bave poljoprivredom veliko iznenađenje“, ističe Adamović. On dodaje da ne bi trebalo više od 30 litara kiše po kvadratnom metru tokom preostalog perioda vegetacije.
U Južnobačkom okrugu, u Turiji, nedavno je pala kiša od 10 do 12 litara po kvadratnom metru, ali bi bilo potrebno da padne jači pljusak u narednih desetak dana. Saša Atanacković iz Turije ističe da su komšije u Zmajevu dobile do 70 litara padavina po kvadratnom metru, što je omogućilo da njihovi usevi imaju dovoljno vlage. „Kukuruz zasad odoleva klimatskim nepogodama. Na najvećem broju njiva donji listovi kukuruza nisu požuteli i suvi, što je dobar znak za buduće prinose“, izjavio je Atanacković.
Na kraju, stručnjaci naglašavaju da bi kiša bila od suštinskog značaja za nalivanje zrna, koje se već formira. Ove godine, uslovi za uzgoj kukuruza su različiti u zavisnosti od regiona, ali je jasno da će naredni dani biti ključni za konačne prinos. U cilju očuvanja useva i maksimiziranja prinosa, poljoprivrednici se nadaju da će vreme biti naklonjeno i da će padavine biti obilnije. Prinos kukuruza u narednom periodu zavisiće od klimatskih uslova, a poljoprivrednici su na oprezu, prateći vremenske prognoze.
