Rast cena mlaznog goriva, koji je izazvan ratom u Iranu i poremećajima na globalnom tržištu nafte, doveo je do poskupljenja avionskih karata i uvođenja dodatnih taksi. Putnici se tako suočavaju sa neizvesnošću pred letnju sezonu. Prema podacima Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj, prosečna cena mlaznog goriva dostigla je 195,19 dolara po barelu, što je blagi pad od 0,9% u odnosu na prethodnu sedmicu, ali i dalje više nego dvostruko u odnosu na kraj februara.
U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks Argus US premašio je 4,60 dolara po galonu, dok je pre izbijanja sukoba cena bila oko 2,50 dolara. Gorivo čini između 25 i 35% operativnih troškova avio-kompanija, što je primoralo prevoznike na hitne mere. Junajted erlajns je najavio smanjenje broja letova za 5%, dok SAS planira da otkaže najmanje 1.000 letova narednog meseca. Er Nju Ziland takođe smanjuje kapacitete za 5% i otkazuje oko 1.100 letova do početka maja.
Neke avio-kompanije su već povećale cene – Kataj Pasifik je podigao cene na svim rutama, dok su Taj Ervejz i ErEjža uveli privremene doplate. Prevoznici poput Lufthanze i Rajanera su delimično ublažili udar zahvaljujući ranije zaključenim ugovorima o ceni goriva.
Zbog preusmeravanja ruta koje izbegavaju Bliski istok i povećanog saobraćaja na alternativnim pravcima, operativni troškovi dodatno rastu. Poskupljenja nisu ograničena samo na interkontinentalne letove; rast cena beleži se i na kratkim i domaćim linijama. Prolećni i letnji aranžmani već odražavaju nove uslove na tržištu. Stručnjaci upozoravaju da čak i u slučaju smirivanja sukoba, posledice po cene goriva i karata mogu potrajati.
Specijalna savetnica generalnog sekretara UN za turizam, Anita Mendirata, ukazuje na to da se pažnja prevoznika ne odnosi samo na dostupnost sirove nafte, već i na rafinisano mlazno gorivo i logistiku njegovog dopremanja do aerodroma. Putnici se suočavaju sa višim cenama i manjim izborom letova, dok turističke agencije beleže rast interesovanja za fleksibilne karte i bliže destinacije.
Prema navodima iz industrije, deo putnika odlaže rezervacije u nadi da bi eventualni diplomatski pomaci mogli stabilizovati tržište. Istovremeno, platforme za rezervacije ukazuju da cene karata obično rastu kako se približava datum putovanja, naročito u poslednje tri nedelje pre polaska. Evropska komisija je pozvala na dobrovoljne mere štednje, uključujući i smanjenje putovanja, kako bi se ublažio pritisak na potrošnju energije.
Iako potražnja za letnjim putovanjima ostaje snažna, analitičari ocenjuju da se ponašanje putnika menja – rezervacije se prave ranije, boravci su duži, a osetljivost na cenu sve izraženija. U takvim okolnostima, putnici su prinuđeni da biraju između ranije kupovine karata uz veću cenu ili čekanja uz rizik dodatnih poskupljenja i smanjenja dostupnih letova.
Rat u Iranu polako se preliva na evropski avio-saobraćaj, a putnici u Nemačkoj već osećaju posledice kroz rastuće troškove i moguće smanjenje broja letova. Izvršni direktor Lufthanze, Karsten Špor, analizirao je interne scenarije u svetlu naglog rasta cena goriva i rizika od njegove nestašice. Kompanija se suočava sa dodatnim izdacima od oko 1,5 milijardi evra za gorivo koje nije bilo obuhvaćeno dugoročnim ugovorima.
Prema rečima Špora, povećanje cena avio-karata praktično je neizbežno. To će se najpre odraziti na nove rezervacije, a moglo bi doći i do smanjenja ukupnog broja letova zbog planiranog smanjenja operativne flote. Lufthanza razmatra dvostepeni plan prilagođavanja, pri čemu bi moglo biti prizemljeno oko 20 aviona, a u slučaju daljeg pogoršanja situacije taj broj mogao bi porasti na 40 letelica, što predstavlja do 5% ukupnih kapaciteta.
Najviše su ugroženi stariji modeli aviona sa većom potrošnjom goriva. Špor upozorava da rat ne utiče samo na cenu, već i na dostupnost goriva, s obzirom na to da je oko 40% potreba Evrope za kerozinom do nedavno dolazilo iz regiona Zaliva, što dodatno komplikuje situaciju.
