Prošla su tačno 31 godina od smrti Romea Savića, poznatijeg kao beogradski Robin Hud, koji je pronađen mrtav ispred svog stana 8. novembra 1994. godine. Njegova smrt, koja je ostala obavijena misterijom, izazvala je brojne kontroverze i spekulacije u beogradskom podzemlju.
Romeo Savić je sebe smatrao ne kriminalcem, već čovekom koji „mora da radi neke stvari“. U svojim izjavama, naglašavao je da ga ne privlače velike pare, ali je često isticao da mu novac nije bio problem. „Nisam kriminalac, već čovek koji mora da radi neke stvari. Ne privlače me velike pare i zato sam normalan. Ali para imam, a ako Bog da, imaću ih i više,“ rekao je jednom prilikom.
U intervjuima koje je davao, Savić je objasnio kako je stekao lošu reputaciju i zašto ga je policija progonila. „Otimao sam robu i automobile pokvarenim policajcima. Voleo sam da to radim inspektorima koji su i sami kriminalci, a nisu imali smelosti da stanu naspram mene,“ govorio je. Njegovo ponašanje uključivalo je upade u kuće gde se javno konzumirala droga, oduzimajući sve što je mogao pronaći. „Niko pošten od mene nije stradao,“ tvrdio je, dodajući da je često delovao u ime drugih, što ga je na kraju skupo koštalo.
Savić je imao posebno mišljenje o narkomanima, iako su mnogi od njegovih prijatelja bili zavisnici. „Ne podnosim ni narkomane, mada su mnogi moji prijatelji zavisnici. Podelim im pare, iako znam da bi me prodali budzašto, jer je droga čudo,“ govorio je o svojoj kontroverznoj vezi sa svetom droge i kriminala. Takođe je kritikovao korumpiranu policiju, naglašavajući postojanje poštenih policajaca koji su svesni situacije, ali su nemoćni da deluju.
U noći između 7. i 8. novembra 1994. godine, Savić je primio misterioznu poruku na pejdžer, za koju se kasnije ispostavilo da nije poslala osoba čije je ime stajalo ispod poruke. Samo tri sata nakon toga, pronađen je mrtav. Obdukcija je pokazala prisustvo kokaina, a uzrok smrti je navodno bio trovanje kombinacijom droge i tableta koje je popio da neutralizuje dejstvo kokaina. Beogradsko podzemlje verovalo je, međutim, da je Savić otrovan i da su mu se osvetili korumpirani policajci.
Njegova majka je odbacivala nalaze obdukcije, tvrdeći da bi mu život bio spasen da je pomoć stigla na vreme. Tokom poslednjih meseci svog života, Savić je boravio u Novom Sadu kod devojke koju je voleo, a govorio je o tome kako su „dileri i policajci“ uništili njihovu vezu. „Uništili su mi vezu sa devojkom do koje mi je mnogo stalo. Ne mogu ni da zamislim kako su me predstavili kod devojke koja to ničim nije zaslužila,“ rekao je.
Na kraju, Romea Savića su sahranili na Topčiderskom groblju, u istom redu sa drugim poznatim ličnostima iz beogradskog podzemlja, uključujući vođu Goran Vukovića Majmuna i Bojana Banovića, poznatog kao Boki Čelik. Njegova smrt i dalje izaziva rasprave i misterije, a njegovo ime ostaje upamćeno kao simbol borbe protiv korupcije i kriminala u Beogradu. Savić je bio lik koji je, iako kontroverzan, ostavio dubok trag u srcima mnogih, a njegova priča i dalje intrigira javnost decenijama nakon njegovog tragičnog kraja.
